Znate li da prihvatite pohvalu?
Znate li koje su uobičajene rečenice koje mnogi skoro mehanički govore kada im se ljudi zahvale za nešto što su za njih uradili?
– nije to ništa.
– nema na čemu.
One su nastale u vreme kada je skromnost bila veoma cenjena vrlina i kada je svako (formalno) nametanje ličnog bilo nepoželjno i neprihvatljivo.
E pa dragi moji, da vam javim, ta su vremena davno prošla.
Mnogi (posebno mladi ljudi) takav odgovor sada tumače kao odraz slabosti i nesigurnosti u sebe. Dakle kao minus ali i kao vrstu dozvole i poziva da se druga strana uzime olako i njena pomoć ubuduće podrazumeva.
Ko ne zna da ceni svoj rad, i bukvalno i verbalno, kao da maše zastavom – iskoristite me.
Zato kada vas pohvale za nešto dobro što ste za druge uradili – širok osmeh i ponosno uzvratite – e baš mi je drago što ceniš moj trud.
Ako ne možete da se saživite s tom vrstom izjave onda, za početak, kada vam kažu hvala sa osmehom uzvratite – i drugi put.
Suština je da se pohvala prihvati. Da se ni na koji način ne umanji ili obezvredi.
Ako sami ne cenimo i lako otpisujemo svoj rad – lako će i drugi.
Znam da je nekim ljudima teško da prihvate da vrede, a još teže da stanu srećno i ponosno iza svojih dobrih dela, zato i jesu bitni ti naizgled milimetarski koraci ka prihvatanju sebe kao osobe koja ima šta da da. I čiji rad ima značaj.
Sem toga stvar može da se gleda i iz sasvim drugog ugla.
Ono što je za mene recimo lak posao za nekog drugog može da bude i vrlo težak. Stoga ne treba uskraćivati zadovoljstvo drugoj strani da hvalom iskaže koliko joj ta pomoć ili gest znači. Umanjivanjem značaja pomoći možemo da učinimo da se druga osoba oseti još nesposobnijom i smotanijom. A onda je to duplo golo.
-*-
Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com