Trendovi u psihologiji
Definicije pomaganja su do te mere različite da često ono što jedna strana vidi kao pomaganje druga doživljava kao direktan napad. (Amerika pomaže Venecueli u demokratiji to je jedna strana priče a druga – eto njima đžaba sirovina).
Pomaganje stoga doživljavam kao vrlo klizav teren.
Neki ljudi vrlo svesno “pomažu” na način da u javnosti ostave utisak iako ciljano manipulišu kako bi li izvuki neku korist za sebe.
Neki pomažu na način kako ONI MISLE da drugoj strani treba pomoć. Iako to druga strana doživljava kao odmaganje.
I psihologija bi trebalo da pomaže mada se u poslednje vreme primećujem da je ona nekim ljudima samo alibi da još ornije poriču neminovnost lične odgovornosti. Ljudi je tumače vrlo selektivno i kako kome odgovara.
Na sve to imamo trendove. (O da, i u psihologiji postoje trendovi). Pre 6 -7 godina svi su govorili samo o granicama. Bitna tema ali se u praksi često pretvarala u opravdanje sebičnih i samoživih da se još ornije zalažu za svoje. Čitaj – da se još više istresaju na okruženju u ideji traženja svojih prava, zaboravljajući da i ti drugi imaju nekakva prava. Možda.
Ona je na tron stigla – trauma. Odjednom svi sa golemom traumom ali umesto da se iz nje izvuku neke pouke – eto nama sofisticiranog alibija za kuknjavu nad sobom i glorifikaciju nemoći.
Sad su hit narcisi. Odjednom ih je najezda i lepe se etikete i gde im je mesto i gde nije. Ali opet u svrhu mahom da se nađe obrazloženje zašto se iz ličnog bunkera ne mrda.
Šta je pisac hteo da kaže – pomoć, ko god da je pruža, ako nije adekvatna, džaba krečenje.
Pomoć, ako čovek nije realno spreman da napravi pomak u domena onoga što je teško i zahtevno – opet zalud.