Tragedija sa ženomrscima je u tome što oni i nemaju nikakav ideal i definiciju ljubavi. ONO NEŠTO što bi žena trebala da uradi da zadobije njihovo povrenje, u stvari i ne postoji.
Otvorene veze, to mu dođe ono – ljudi se vole i poštuju, emotivno su bliski ali imaju slobodu da u isto vreme budu i s nekim drugim. Moderan prilaz ljubavi. Sve sjajno i moćno u teoriji. Al’ u realnom životu, ne vredi braćo i sestre, ne ide.
Najveći problem neobaveznih veza je ideja da se preko njih može super profitirati.
Procenat ljudi koji s njima može da se nosi mnooogo je manji nego što se to čini. Daleko je veći procenat onih koji taj prilaz životu kad-tad plate
Osnovna razlika u prilazu neobaveznim vezama između muškaraca i žena je to da žene, većina bar, svesno ili nesvesno, imaju očekivanje da ta veza preraste u nešto više. Da se jednog dana prevede u pravu.
Ideji neobaveznih veza su skloniji muškarci. To ima svoju logiku jer oni deo svog imidža grade na uspešnosti osvajanju žena. I u tom smislu – što više osvajanja, to bolja reputacija…
Internet bum i laka pristupačnost informacijama doveli su do toga da krenu da se forsiraju drugačiji standardi življenja što je brzo rezultiralo da se pogled ljudi na emotivne veze promeni. Ušli smo u eru ultimativnih sloboda, ali i poprilično nakaradne ideje lične moći.
Ljudi žele da se osećaju vrednovanim, žele redovan sekusalni život, žele da im se posvećuje pažnja. Žele da budu uvaženi i njihov doprinos vezi prepoznat. Ako to izostane lako krenu u razmišljanje da to potraže drugde.
Ono što sve emotivne lomove koji uslede posle prevare razdvaja je – koliko su oni za vezu dodatno destruktivni ili pak osvešćujući. Prevara je signal da je vreme da se čovek o mnogo čemu priupita.
Ono što je konstanta za sve prevarene ljude je osećaj poraza. Biti prevaren je udar ne samo na ljubav i vezu već i na to kako mi sami sebe doživljavamo.
