Kada je prevaru moguće stvarno oprostiti
Često mi ljudi kažu, ma sve su te psihološke priče u teoriji ok ali praksa je nešto sasvim drugo. Može i tako. Međutim, ako bar ne pokušamo da nešto od te teorije primenimo opasno rizikujemo da se emotivno patosiramo. A to ume baš da zaboli.
Znate, neke žene posle određenog vremena vezu i partnera počnu da podrazumevaju. Fokus njihovih života postaju druge stvari. Obično deca, posao, familija. Za partnera često ostane malo vremena i energije. Uz ideju da on to treba da razume. Toliko obaveza a život nije jednostavan. Ona trči na sto strana, samo zahtevi jedan drugog smenjuju.
Drage moje, možda i hoće ali će nekima od njih u jednom trenutku dosaditi da razumeju. Dosaditi da budu zadnji na listi uz sva ta savršena obrazloženja i opravdanja. Niko ne voli da bude 13 prase i da se zadovoljava mrvicama pažnje.
Da, život jeste vrlo komplikovan, to niko ne spori, ali ako za vezu i bliskost nema vremena, ako je sve drugo stalno preče, onda se ljubav i pažnja potraže drugde. I tada se ne vredi pitati – šta ovo bi. Čime sam ovo zaslužila.
Ako s partnerom ne delite ni krevet ni misli završićete kao otuđeni sustanari, razočarani i apatični. Ili će se to što fali tražiti drugde. Trećeg nema.
Ista ova priča, samo s malo drugačijom ikonografijom važi i za večito zauzete muškarce koji s novcem i poklonima peru savest i kupuju mir u kući dok im žena skoro k’o udovica živi. Do trenutka dok joj se ne smući da bude samo otpravnik kućne stanice.
Kad se partner svede na statistu ili dekor u predstavi života nema vajde buniti se što je poželo da ode drugde gde će imati glavnu ulogu. Ili bar koliko-toliko bolju.
Nego ako još ima ljubavi i želje da se veza sačuva valja sesti, u oči se pogledati i lepo izrazgovarati. Naći prihvatljivi modus ponašanja za obe strane i svojski se potruditi da on opstane a zamrli odnos oživi.
Neki ljudi, obično muškarci, ulaskom u vezu misle da su prineli dovoljnu žrtvu. (Dosta joj je što je pristao da se zarobi.) Oni rade i bace pare na sto a na ženi je sve ostalo. Pa bre neće valjda i po kući da rade. A to, pokoji pokločić, sitna pažnje, pohvala, podrška, da samo saslušaju, ma zajebi, ženske budalaštine. Ali roštilj s društvom, kladionica, sport, pivo i bleja, e to obavezno. A žena da posle sredi krš koji ostane.
Ili možda ono, zahtevna primadona s večitim spiskom zahteva i primedbi što je navek smorena i namrčena, što lepotu kao ulog u vezu unosi. Što je novac više od milovanja i poljubaca pali. Što beskrajno samo traži i od ljubavi ucenu pravi. (Da me stvarno voliš ti bi me vodio na Kubu na letovanje…) E pa mile moje, nemojte biti šokirane kad on nađe drugu. Smučilo mu se, pa je poželeo jednostavniji ili drugačiji pristup ljubavi.
Možda malo karikiram, ali shvatate suštinu.
Kada se partner prevede u služavku ili bankomat ne vredi se iščuđavati što je otkazao poslušnost.
Suština je u tome da ljudi žele da se osećaju vrednovanim, žele da s vremena na vreme budu pohvaljeni za ono što rade. Žele redovan sekusalni život, žele da im se posvećuje pažnja. Žele da budu uvaženi i njihov doprinos vezi prepoznat.
Nije veza – daj da jedem i nemoj da te uveče boli glava. A nije ni ono – kupi mi ovu tašnicu i cipele pa ću biti raspoložena za seks.
Ljudi koji ne razumeju da svojim ponašanjem guraju partnera od sebe, time mu dajući ideju i povod da ljubav, pažnju, bliskost potraže drugde, osuđeni su na ponavljanje istog scenarija u nedogled. To Ili na ogorčenu samoću uz onaj čuveni refren – ma svi su muškarci đubrad, ili ma sve su one iste kučke pokvarene.
I za kraj, sage o prevari odgovor na pitanje da li ona oprostiva.
Da, jeste. Ali samo ako se jasno sagleda njen uzrok i svojski poradi na problemima koje su je i isprovocirali.
Istinski oproste i pomire se oni ljudi koji se još uvek vole i koji su spremni da razgovaraju i otvore dušu i o tome kako se osećaju ali i o tome šta žele. Koji su spremni na to da se menjaju i prilagođavaju i da svoj odnos unaprede.
Pomire se oni koji prevaru shvate kao mučan signal da se menjaju svoj odnos na bolje.
Statistikom koliko je to čest scenario se ipak ne bih bavila. Međutim, bojim se da mi ljudi i dalje radije biramo laži i ogorčenost, kalkulacije i manipulacije.
No kako volim da kažem – kako se bira tako se i profitira.