Prevara kao signal za buđenje
Ono što sve emotivne lomove koji uslede posle prevare razdvaja je – koliko su oni za vezu dodatno destruktivni ili pak osvešćujući.
Biti prevaren je nedvosmislen poraz i ne postoji manevar da se on lako otpiše. Međutim, prevara je i signal da je vreme da se čovek o mnogo čemu priupita. Da je vreme da se suoči sa sami sobom.
Sad će neko da prigovori – šta bre sa samim sobom, treba njemu ili njoj oči da iskopam, oni su krivi. Može biti da stvarno jesu, ali onda sledi pitanje – a gde beše mozak kad ste takve grozne birali. Na odmoru. U rezervi. E pa o tome se valja zapitati.
Problem se ne rešava tako što se od njega pobegne.
Bukvalno, ili u poricanje, ili automatsko okrivljavanje druge strane.
Nužno je, kad se strasti stišaju, smireno i razložno razmisliti o odnosu a potom staloženo razgovarati s partnerom o njegovim razlozima a kako bi se dokučilo da li veza ima kapacitet da preživi izazov ili je bolje nastaviti dalje solo.
Ako se ne razume zašto je došlo do prevare velike su šanse da će ih biti ponovo. Ili da će se ponovo birati partner koji je sklon varanju. To je razlog zašto prevara mora da bude poziv za buđenje.
Neke žene su sklone da reaguju u stilu – on je mene prevario, nema tu šta da se zbori. On je kriv i loš. Završena priča. Ok, to je legitiman izbor ali ima tu jedna začkoljica. Ako ne saznaš zato si prevarena, lako budeš ponovo. Lako nabasaš na isto ili slično minsko polje.
Nijedan problem se ne može rešiti tako što se:
-on sakrije pod tepih. I glumi da je sve baš kako valja.
-zaključi da je druga strana kriva i odgovorna. I tačka.
-u napadu mržnje krene u krstaški pohod istrebljenja neprijatelja.
To su reakcije nemoći, povređenosti i besa. Nije sporno biti povređen, nemoćan i besan, sporno je zbog tih emocija uzeti svoj život olako.
Izdoninirati s egom i od partnera napraviti kretena ili ludaču i onda demonstrativno odmarširati dalje u naplaćivanje patnje na drugima ili pak u nove ljubavne pobede. Uh, statistika kaže da obično ponovo budu porazi.
Pustiti se niz maticu pa kud nas voda odnese u naivnom nadanju da će to biti neko sjajno mesto. Joj ljudi moji, neće. Pre se život svede na puko održavanje glave van vode.
Pustiti bes i mržnju da oboje sve odluke, satanizovati nekoga s kim se do koji mesec pre u nazovi skladu živelo. Posvetiti godine da se drugoj strani od života pakao napravi i nekakva pravda istera. O bože, kakvo je to rešenje. Jel se to stvarno tako sreća traži.
Neke se greške ponavljaju sve dok se lekcija ne nauči. U ovoj priči nema prečica i instant rešenja.
Nema rešenja dokle god je druga strana demonski crna a mi snežno beli.
Nema pomeranja s mesta u kom je bol sve dok se ne razume zašto nam je on priređen.
Da bi se nastavilo dalje moramo razumeti zašto je neko dobio poriv da nas prevari. I da li smo i koliko mi tom porivu doprineli.
-Da li smo partnera od sebe gurali.
-Da li smo ga gušili.
-Da li smo ga zanemarivali.
-Da li smo to što jeste uzeli olako.
-Da li smo zaboravili da komuniciramo.
-Da li smo od njega samo zahteve imali.
-Da li smo olako prešli preko uočenih mana.
-Da li smo gajili iluzije o tome da ćemo ga mi promeniti. …
Mi ljudi prečesto plaćamo visoku cenu svojih ljubavnih iluzija. Vezujemo se za ljude nekada brzopleto ili impulsivno. Nekada čak sa svešću da nam druga strana nije mera al’ nam je eto vreme. Kad tako krene sve dalje ide povuci-potegni. Nezrele ljude ne drži dugo mesto. Površni bi na prvu negativu da lete dalje. …
Veza možda opstane a možda ne. Ali kako god bilo treba se zapitati zašto nas privlače takvi partneri, zašto smo donosili neke odluke i kako da to promenimo.
Sebe radi. Svoje sreće i spokoja radi.
*Nastaviću se.