Ženska prijateljstva
Skoro su me pitali šta mislim o tome da li postoje iskrena ženska prijateljstava. Postoje, ali nisu tako česta.
Možda će se nekima učiniti čudnim ali rekla bih da većina problema u komunikaciji proizilazi iz različitih definicija šta prijateljstvo treba da podrazumeva. Ako se te ideje ne uklapaju odnos je pisan za razočaranje.
Lično, komunikaciju svrstavam u tri kategorije:
• Poznanstva
• Drugarstva
• Prijateljstva
S poznanicima je komunikacija vrlo površna i svedena na opšte priče i to uglavnom kad se slučajno sretnemo.
S drugaricama je komunikacija češća, viđanja su stvar dogovora a ne spleta okolnosti. Priča je bliskija, više je tema za razgovor ali stepen intimnosti nije posebno visok a poveravanje kao opcija ne postoji.
S prijateljicama imam takav odnos da osećam slobodu da kažem ono što mislim i osećam bez straha da ću biti osuđena ili ismejana. Da imam hrabrost da govorim o stvarima koje me tište a da pri tome znam da će me druga strana saslušati i i reći svoje iskreno mišljenje. Pa čak i ako se ono drastično razlikuje. Da će mi, ako to može, pomoći kada mi zatreba.
Neke žene se u međusobnim odnosima klackaju između drugarstva i prijateljstva. Žele bliskost i poverljivost u određenim sverama ali u isto vreme neke teme izbegavaju i drže distancu. Naravno, ako su te teme za obe strane iste, odnos sasvim lepo funkcioniše, međutim ako nisu, konflikt će se javiti pre ili kasnije.
U nekom trenutku će se jedna od njih osetiti ili skrajnuto ili da su joj zatajene neke informacije. Tu se onda mašta pušta u pogon a ideje su uvek na nivou teorije zavere.
• Zašto ona to krije od mene.
• Da li za to postoje neki posebni razlozi.
• Možda ona misli da sam glupa pa je neću razumeti.
• Možda ona nema poverenje u mene pa misli da ću ja to istrtljati drugima…
Mislim da je svima jasno o čemu govorim.
(Valja takođe napomenuti da se ponekad dešava da jedna od njih želi drugarski odnos a druga prijateljski. Tu sreće nema.)
Drugi uobičajeni kamen spoticanja u komunikaciji žena su prevelika očekivanja. Problem se obično ogleda u tome da jedna od prijateljica traži pažnju više nego što to drugoj strani prija i time je na neki način guši. Ili pak očekuje uvek i za sve bezrezervnu podršku. U teoriji je sve to super ali u realnom životu to ne ide tako.
Kod preteranih očekivanja žene obično imaju ideje da ako im je neko stvarno pravi prijatelj treba uvek da bude tu za njih i uvek da ih podržava.
Biti uvek nekom na raspolaganju je vrlo nategnut koncept. Svi mi imamo lični život i svoje prioritete, probleme i dileme i postoje situacije kada prijateljstvo mora da ide u drugi plan. Takođe, biti blizak s nekim nikako ne podrazumeva da o svemu treba da razmišljamo isto.
Ljudi se uglavnom zbližavaju jer imaju sličan pogled na svet, slična interesovanja, jer se razumeju, međutim ako čovek nema slobodu da o ponečemu misli drugačije prijateljstvo će se u nekom trenutku naći na testu. Ako žena da bi nosila epitet dobre prijateljice treba da laže, onda se valja zapitati o suštini odnosa.
Prijateljstvo treba da podrazumeva slobodu da se ne slažemo u svemu. U suprotnom počinje da liči na ucenu.
Takođe često se dešava da jedna strana ima preterana očekivanja u smislu da želi da prijateljica pokazuje isto interesovanje i ushićenje za sve njene priče i dešavanja. To je obično argumentovano onim – ali ja tebe uvek i za sve pomno slušam i pratim.
Postavlja se onda pitanje, ako je tako, to onda znači da ona treba da glumi da uživa u priči o nečemu što ili ne razume ili je jednostavno ne zanima. Nismo svi isto znatiželjni i životno aktivni i sasvim je ok da nemaju svi istu količinu interesovanja i hobija. Ako neko ne voli sport zašto ga siliti da o tome sluša ili priča.
Priznaćete, pretvornost i moranje ne slažu se lepo kao epiteti uz prijateljstvo.
Mi žene bi smo morale da shvatimo da u komunikaciji jedne s drugima treba da tražimo ono u čemu se uklapamo i slažemo i da se toga i držimo. Da ne čačkamo mečku u smislu da tražimo stopostotna uklapanja. (To ne postoji).
• Sasvim je u redu imati više drugarica s kojima imamo neke zajedničke
teme i s kojima nam je super da s vremena na vreme popijemo kafu.
• Sasvim je u redu imati ciljana druženja, ona koja ispunjavaju neke naše pojedinačne potrebe i želje.
• Sasvim je u redu imati prijateljice s kojima o nekim stvarima uopšte
ne pričamo jer imamo različita mišljenja i nema potrebe da ih
sučeljavama kad ima dosta drugih tema u kojima se savršeno kapiramo.
Prijateljstvo kao i ljubav traži fleksibilnost. Očekivati da u jednoj osobi nađemo baš sve, da ona ispuni sva naša očekivanja i potrebe je stvar utopije.
Višestruko smo blagoslovene ako nas život uputi na one s kojima se baš kapiramo. Koje nas razumeju i prihvataju takvim kakve jesmo. Koje umeju da nas uteše kada nam je teško. Koje su tu da nas podrže kad nam treba vetar u leđa.
I baš zato što su nam tako dragocene ne treba od njih očekivati sve i opterećivati ih teretom koji ni same ne bi smo mogle da ponesemo.
**Nastaviću se.