Usta moja hvalite me, ili reklama danas

marketing-2483867_960_720

Živimo u vreme kada je nužno hvaliti se. Došli smo skoro do apsurda da neki misle da ako se ne hvališ, ne vrediš. Marketing kao da je postao važniji od života.

Možda patim od nekog poremećaja pa kao papagaj ponavljam – ljudi nađite meru. Svako prenaglašavanje se pre ili kasnije obije o glavu.

Nebrojeno puta sam čula:

-nahvalili stvar a ono komplet sranje,

-ne mogu da verujem kakvu sam žvaku progutala, kako su me navukli,

-ne mogu da dođem sebi na šta sam bacila pare.

Kako se narod ipak malo opametio pa više ne mogu da prođu napadne laži imamo nove momente na tom polju. (Marketing mašinerija nikad ne spava.) Očigledne prevare dakle teško prolaze pa sad valja ljude nasankati tako da ne smeju ni da se požale da su nasankani. Jer ako to urade oni ispadaju nesposobni ili neozbiljni.

Koncept je sledeći –

ako vam naša usluga ili proizvod nisu koristili – vi ste problem. Zamislite se nad sobom.

To posebno važi za domen usluga čiji je kvalitet teško merljiv.

Kurs, radionica, seminar, e-book i sl. vam nisu pomogli, stvarno nam je žao ali to je ipak samo do vas. Naš koncept  je dokazan i pokazan kroz praksu, ako vi s njim ne možete da se saživite – možda bi bilo dobro da se zapitate šta stvarno želite i koje su vaše prave potrebe.

U prevodu – vi ste krivi, vi ne znate šta hoćete, vi ste neozbiljni ili lenji, vi ste u zabludama i poricanjima. vi ste nedorasli…

Da se razumemo, sve to svakako može da bude slučaj. Ali i ne mora.

Koncipirati svoje usluge na tržištu tako da se neuspeh u potpunosti prebaci na kupca/klijenta – tu ipak nešto ne štima.

U tom ultimatumu prodaje, u toj nužnosti da se svi predstave kao eksperti činjenice su da:

-neki precene svoje znanje,

-neki ga definitivno imaju ali im ozbiljno manjka talenat da ga drugima prenesu,

-neki vas izbombaruju savetima koji su realno slabo upotrebljivi ili skroz neprimenljivi,

-neki, srpski rečeno, presviraju u obećanjima a onda svoju nespremnost da ih ispune prebace na drugu stranu. (Ah kako prigodno.)

Ono što vam niko neće reći je da su stvarno uspešni polaznici nekog kursa ili radionice zapravo manjina.

Sad se vi možda pitate zašto sam sve ovo napisala?

Najpre zato da se ne kidate ako vam ne uspe. Ne uspeva većini. Samo vam to niko neće reći jer to nije pogodno za pogađate – reklamu.

A koji je savet, šta je rešenje?

Definitivno nije da odustanete ili da uvek i u svemu budete sam svoj majstor.

Poenta je da svaku reklamu uzmete s vrlo ozbiljnom rezervom a opsežna provera terena bude obavezni deo odlučivanja za koga se opredeliti. 

Podeliću sad par svojih iskustava.

Od edukacije od koje sam najviše očekivala dobila sam ubedljivo najmanje, skoro nikakva nova i korisna znanja ali sam dobila bitne uvide druge vrste. (Reklama je bila, marketinški posmatrano, remek delo).

Na jednoj edukacije dobila sam neke zaista korisne informacije i savete ali i golemo razočaranje u smislu odnosa prema meni kao klijentu. (Reklama je u sebi sadržala suptilno plasiranu laž).

Od kursa koji sam doživela u smislu – probaću ovo i skroz sam ok s tim da bude i promašaj, dobila sam najviše. Najbolje potrošene pare na obuku ikada. (Uplatila sam ga na preporuku par ljudi koje cenim a da za samog edukatora do tada nisam ni čula).

I da za kraj rezimiram – najbitnije je da tačno znamo šta želimo, kakva nam konkretna znanja trebaju a onda racionalno krenemo u istraživanje ko bi nam mogao pomoći u ostvarenju naših ciljeva, ili oko problema s kojima se suočavamo. Pri tome se najpre treba povesti ne za sjajno upakovanom reklamom već za sopstvenom intuicijom i savetima ljudi kojima zaista verujemo. Umiksajte tu i one tri narodne: tri put meri jednom seci, nije zlato sve što sija, bez muke nema nauke. I dobro rešenje će se svakako ukazati.

Ostavite odgovor