Ti nisi DOVOLJNO… Ma zaboravi, DOVOLJNO sam još kako
Znaš, ti nisi DOVOLJNO (lepa, doterana, upečatljiva…) – kad to čujem obično počinjem blagoironično da se smeškam uz neodoljiv poriv da izjavim – ma brate/sestro samo nek’ ste mi vi dovoljni.
Da se razumemo, savršeno ne postoji.
-Uvek možemo biti lepši, zgodniji, atraktivniji, elegantniji.
-Uvek možemo biti uspešniji, bogatiji, moćniji.
-Uvek možemo biti rečitiji, zanimljiviji, u društvu prijemčiviji.
Uvek može i bolje i više. Granice ne postoje. Granice crtamo mi sami. Mi smo ti koji određujemo šta je maksimum koji možemo da izvučemo s onim što nam je od gena ili boga dato.
A kako to drugi tumače – to je sasvim deseta stvar. I nije do nas.
Istina je da:
-Uvek postoje lepši, zgodniji, atraktivniji, elegantniji
-.Uvek postoje uspešniji, bogatiji, moćniji.
-Uvek postoje rečitiji, zanimljiviji, u društvu prijemčiviji.
Ako čovek počne da se opterećuje i bavi onim što NIJE, zajebaće i ono što JESTE.
Kome ne valjamo, kome nismo DOVOLJNO (nešto), taj nam i nije mera.
Suština života je da se uvek trudimo da uradimo najbolje što možemo s mogućnostima koje su nam date. Da se okružimo ljudima koji nas takve kakvi jesmo prihvataju i vole.
Nije svrha života da se ubijamo u pojam što nekome nismo DOVOLJNO (nešto).
Možda je taj neko nama super i možda očajnički želimo da nas baš ta osoba zavoli i poštuje ali nikoga ne možete naterati na to. I što se više silimo da ubedimo osobu koja nas je etiketirala kao NEDOVOLJNU – to se više u njenim očima srozavamo.
Kad nekom nismo DOVOLJNO (nešto) to je uvek znak da nam ta osoba nije par.
Ako nekog treba ubeđivati ili moliti da nas voli i razume, onda tu sreće nema.
Nego se najpre valja zapitati odakle taj poriv da se umilimo nekom ko nas neće.
Kad to sami sa sobom razjasnimo – onda krenemo da nalazimo ljude kojima smo BAŠ DOVOLJNI takvi kakvi jesmo.