Sparivanje s preporukom – scenario prvi (varijante tri i cetiri)
Kao treća varijanta, scenarija prvog, pred vama se ukaže zanimljivi dasa koji priča lako i o mnogo čemu. Pokazuje zavidno znanje i opštu kulturu, elokventan je i samouveren dok u jednom trenutku ne shvatite da vam se samodovoljno smeši neko ko je sasvim siguran u to da sve zna i u sve se razume. Neko ko lakonski sudi i presuđuje i ima konačno mišljenje na svaku temu koje se dotaknete. Od filma i najnovijeg trenda u oblačenju, preko politike i ekonomije, do sistema obrazovanja i roditeljstava (jes’ da decu nema ali to i nije nužno da bi se bio ekspert i na tu temu).
Logično, vaš osmeh s početka priče polako počinje da se kiseli da bi ste, kako se komunikacija bliži kraju, dobili impuls da zaurlate – umukni više idiote nabeđeni. O emotivnosti takvih nije nužno trošiti reči. Profi pametnjakovići i sudije, joj. Ni takav vam ne treba.
Kao četvrta varijanta scenarija prvog (hajde da se na toj cifri završimo) preko puta vas sedi muškarac koji kada se komunikacija učila nije bio u školi. Jedan od onih koji nikada nisu uspeli da skontaju šta to zapravo znači razgovarati. Ili bolje, čemu to uopšte služi. Posle serije odgovora tipa – da, ne, možda, i par prostih rečenica s konkretnim odgovorom – radim tamo, završio sam to, živim u… počnete da se preznojavate. (Ne do bog koju prostoproširenu i složenu da izgovori, od njih sigurno jezik odmah otpada.)
Inače, da on vas nešto priupita, sačuvaj i sakloni, što bi to radio. Posle prve zbunjenosti i misli u stilu – mora da je stidljiv i povučen, ubrzo skontate da nije u tom grmu zec. Problem je druge vrste. Čovek je prosto definicija nezainteresovanosti i apatije. Patite se potom još neko vreme iskušavajući sebe u pokušavanju da ga zainteresujete i navedete da kaže par rečenica u cugu ili on sam nešto pita, ali avaj. To se ne dešava.
Onda, naravno, po lajt motivu scenarija prvog imate želju da zbrišete u nepoznatom pravcu, ili da se zemlja otvori i proguta vas i spase daljih muka.
Elem, da apsolviramo, posle ovakvih šok sparivanja s preporukom osećate se kao kompletan kreten. Kao jadnica i očajnica, pri tom, ne znajući koga pre da nagrdite. Sebe što ste na sve to uopšte i pristali, što ste nesposobni da sami sebi partnera nađete pa se hvatate za slamke spasa koje vam ponude. Ili da ucmekate one koji vam te nazovi super prilike uvališe da vam upropaste dan. Ali vrlo moguće, i koju nedelju i mesec života.
Zapitate se čime ste zaslužili te laži jer se dotični, ma iz kojih ga uglova gledali, ne može podvesti pod simpatični, šarmantni, zanimljivi i vama primeren potencijalni partner.
Zapitate se, zar je moguće da vas tako malo poznaju, tako malo cene, tako malo vrednuju kad misle da ćete s takvim naći bilo kakav jezik. Ili je sve to priča u stilu – ma daj da probamo, šta ima veze.
Ali ako je za bilo kakvu utehu posle takvih iskustava i razočaranja samoća vam i ne izgleda tako loše i shvatite da soliranje nije najgora stvar, definitivno nije. Sem toga, to ružno iskustvo ima svoju pouku i van priče o provodadžisanju. To je vrsta samopresipitivanja koja i nisu tako loša, povremeno bar.
I za kraj, bez panike, ne bih da vas dam u bedak, ovo je samo scenario prvi, najgrđi doduše, ali ima ih još, i to bitno drugačijih.