Sebičnost – lice i naličje II deo
Pošto smo definisali kako to izgleda biti sebičan hajde da sad vidimo koji su to silni plusevi i prednosti sebičnosti. Jer sada se naveliko propagira da je to put životno uspešnijih i srećnijih.
Nego da mi prvo vidimo šta znači to biti srećan i uspešan. Cenim da je to kad si stvarno zadovoljan svojim životom, kad si okružen ljudima koji te istinski vole, cene i podržavaju, kad radiš posao koji voliš.
Ako to uzmemo kao merilo, uspešnost i sreća sebičnih je fatamorgana. Iluzija u čijoj je osnovi glumatanje nehajnosti ili veličine.
Dignut nos i poza nepodnošljive lakoće življenja ili ono – ima se, može se – je mamac samo za one koji lako padaju na šarene slike. Iza te poze se ne krije ni sreća ni zadovoljstvo. To je samo puko zadovoljenje nagona i težnja za površnim senzacijama.
Prokletstvo sebičnosti je u večitoj gladi za pažnjom drugih. U alavosti za potvrđenjem spolja. A kako ne biva potvrđenja spolja onda doveka ostane žuljanje i osećaj da nešto fali, da su za nešto zakinuti.
Ljudi s kojima radim a koji su upućeni na život sa sebičnim osobama iznova mi ponavljaju istu priču. Ma koliko im se činilo i ugađalo oni nikada nisu do kraja zadovoljni. Sem toga, kao da su nesposobni da u bilo čemu zaista uživaju. Čak i kada dobiju ono što žele ili prigovaraju da to nisu dobili dovoljno brzo ili na način na koji su smisli. A svakako ih ta navodna ushićenost jako kratko drži.
S jedne strane dakle imamo hedonističko poziranje moći, opuštenosti i veličine a s druge, kada se svetlosti pozornice ugase, tirade nezadovoljstva i primedbi.
Život sebične osobe je sveden na svet van nje i otuda što ne mogu da nađu ispunjenje u sebi oni se osuđuju na večito nezadovoljstvo.
Koliko god im se davalo ili ugađalo njihov fokus je UVEK na onome što nemaju. Beskrajno zavidni na one bolje od sebe a ostrvljeni na one koji su im bliski. I naravno, s primedbama, kritikama i pritužbama jer nikad dovoljno poniznosti i uslužnosti.
U vezi sebičnosti nigde sreće nigde mira. Nigde, jer sebični fokus života prebacuju na druge. Na drugima je odgovornost za njihovu sreću. Na drugima je obaveza da im obezbede šta god da smisle.
Apsurd sebičnosti je u tome što sebična osoba misli samo o sebi ali suštinski zanemaruje samu sebe.
Silnom zahtevnošću u odnosu na druge sebična osoba guši svoje potencijale i kreativnost i ostaje u zoni pasivnosti i odustajanja. Ona ne veruje u sebe, da može i ume sama da se izbori za cvoje ciljeve i onda kreće u manipulativnu ili nacističnu ofanzivu da sebe nazovi obezbedi.
Sebična osoba je nesigurna u sebe i svoje kapacitete pa se ubedi da je put ličnog ostvarenja u tome da grabi i otima na račun drugih. Tako svu svoju pažnju i enegriju troši na razrađivanje mreža manipulacije. Kači se na emotivno slabije od sebe poput pijavice i tako gradi svoj nazovi uspeh.
Sebičnost izgleda primamljivo i dobitnički samo kada se posmatra šacimetrom.
Čini da sebični mnogo lakše i brže ostvaruju sve svoje ciljeve. To često jeste istina ali otuda što se izmanipulisani svojski trude da ih ili što pre skinu s kičme kako bi ih ovi ostavili na miru i kako bi mučenje i patnja prestali. Ili se nadaju da će im kada željeno urade NAPOKON iskazati neki vid zahvalnosti. To se uglavnom ne dešava a ako i dožive neku rečenicu pohvale ona je usputno i preko bede izrečena a novi zahtev i nova želja je već tu.
Takođe, kada pristanete na manipulaciju ne postoji jedan zahtev koji treba odraditi i tu je kraj. Zahtevi sebičnih se nikada ne završavaju. Naprotiv, vremenom se samo usložnjavaju i komplikuju. I nemoguće je iz te priče izaći lako.
Što više sebičan dobija, to zahtevniji postaje. Samo se lestvica pomera na gore. To je otuda što je slast postignuća moguće osetiti samo ako čovek do njega dođe svojim znanjem i umećem. Ljudi naprosto cene samo ono za šta su se sami izborili. Ono što se dobije uglavnom se uzima olako. I tako se ciklus nastavlja u nedogled.
Dakle, “lepota” sebičnosti i njen uspeh se ne mere STVARNOM srećom sebičnog jer on nikada nije zaista srećan. On samo glumi da dušmani pocrkaju.
Lepota sebičnosti je u oku posmatrača koji ne ume ili ne želi da razlikuje glumljeno ushićenje i bahaćenje od istinske radosti i realnog postignuća.
Sa strane posmatrano to sve deluje tako primamljivo – neko samo gura napred, ne osvrće se ni na koga, ima lovu…
Nazovi uspeh sebičnosti leži u tužnoj i tragičnoj činjenici da mi imamo manir da patnju onih koji u manipulaciju budu uvučeni doživljavamo kao nečije postignuće. Mi poraz i nemoć ljudi da se izbore s emotivnim ucenama doživljavamo kao trujumf druge strane.
Suštinski sve je to fotošopirani čemer. Besna glad nezasitih i istinska patnja ucenjenih. Nigde ljubavi, nigde sreće, nigde istinskog postignuća. Samo patnja i jednih i drugih.
-*-
Ako vam treba pomoć da se izborite sa manipulativnim ljudima, sa strahovima, nedoumicama i pogrešnim uverenjima, da postavite zdrave granice u komunikaciji, tu sam za vas. Zakažite online konsultacije. I krenite na put promene. nadastep@gmail.com