Samohvalisanje

frog-1499162_960_720

Upute mi povremeno zamerke tipa – ma bre ti samo kritikuješ ljude. Niko nije idealan, smanji malo doživljaj. Moram da priznam da se uvek zamislim nad takvim primadbama, ali se obično ispostavi da se iza njih krije poziv za odobravanjem (čak i hvalom) onoga što to ipak ne zaslužuje. Međutim, šta da radim, kod mene ipak po starinski:

šta zavredi, to se i pomene. 

Mi živimo u vreme u kom je reklama daleko bitnija od sadržaja. No, ja u to kolo ipak ne bih. Ali ne što sam sva od principa sazdana, pa sad i inat teram, ili bi bastion istine da budem. Ma jok. Ne ide mi hvaljenje po narudžbini ali nikako. Ne bih ja to mogla ni da mi masno plate. Na meni se prosto vidi kad lažem.

Nije savršeno uopšte nužno, ali neki kvalitet ipak jeste.

Prilagođavamo se mi svi kako znamo i umemo dominantnim vetrovima. Bez kakvog-takvog saživljavanja s vremenom u kom živimo nema napretka. U tom smislu plivam kako umem. Međutim, slepo idenje niz (trendovsku) dlaku, meni ježi sve dlake na telu. 

Razumem da je danas nužno ušminkati i naglasiti stvari. Da je to imperativ. Da je to standard u marketingu. Međutim,

jedno je naglasiti ono što je dobro i učiniti ga još prijemčivijim a nešto sasvim drugo, da izvinete, od govana praviti pitu.

Jedno je preterati malo u hvali i nakititi kojim epitetom više ono što stvarno ima kavlitet a drugo je forsirati hvaloseve na račun sadržaja koji su šarene laže. Jedno je malo prenaglasiti lične kompetencije tamo gde one svakako postoje, a drugo obećavati nešto što je neizvodljivo.

Razumem potrebu da paket izgleda što sjajnije i blještavije, (iako je realno u domenu korektnog) jer je to zahtev i nužnost vremena u kom živimo. To je nešto što možda ne odobravam ali s tim mogu sasvim komotno da živim. Međutim, pakovati milozvučno obećanja za koja se u startu zna da neće biti ispunjenja, i da realno ne mogu da budu ispunjena, e to mi je već previše.

Crta ipak mora da postoji. Hvali se brate ili sestro koliko god hoćeš ako to baš tako mora ali gledaj da iza te priče bar nešto stoji. I gledaj da u svojim hvalama imaš određenu doslednost.

Ne može neko zarad ličnih marketinških bodova da mi sočno nahvali drugu osobu a onda koji mesec kasnije za nju da kaže da je potpuno nebitna i niko i ništa.

Ne može neko euforično da izobećava  – ma to ćemo mi lako očas posla i svesrdno nudi svakovrsnu pomoć a onda kada treba da je realizuje se ponaša kao da se nikada upoznali nismo ili u boljem slučaju plasira pristup – nismo se mi dobro razumeli. (Kuku mene retardirane.)

U stvari, sve to može, ali posle tog usta-moja-hvalite-me performansa kod mene ništa ne može.

Ljudi se u mojim očima srozavaju na takvim stvarima. Njihova reč i mišljenje više nemaju nikakav kredibilitet.

Možda tražim previše, možda sam prezahtevna. Ali,

zajebite me slatkih pričica, samo se dela računaju.

Leave a Reply