Samodovoljnost – moda 21 veka
Primetila sam da postoji nedoumica i izjednačavanje sebičnosti sa prenaglašenom samodovoljnošču a to ipak nije isto.
Solidan procenat ljudi danas nije sebičan u klasičnom smislu te reči ali stepen njihove upućenosti na sebe poprima oblike sebičnosti. To su ljudi koji neće ciljano iskorišćavati niti obmanjivati međutim svesno biraju da ulaze samo u interakcije u kojima imaju jasnu korist.
Oni komuniciraju sa onima koji im trebaju onoliko koliko im trebaju.
Sebe smatraju praktičnim i produktivnim. Ponosno izjavljuju da svoje resurse koriste krajnje ekonomično i ne rasipaju energiju i pažnju na nebitno i nebitne.
Moto je – da ja završim svoj posao a drugo me se ne tiče. Čist račun duga ljubav. Korektan odnos u kojem niko nije oštećen.
Moto je – završavam akcije po ličnoj agendi i u to ime komuniciram sa onima koji mi trebaju ali za bilo šta van tog obrasca nisam zainteresovan.
Taj koncept je na prvu loptu sasvim na mestu. Niko nikoga ne iskorišćava i niko nikome ne radi o glavi. Nema emotivnih ucena, nema manipulativnih zahvata.
To su uglavnom ljudi koji su odmereni i umeju da se ponašaju ali je odnos s njima naglašeno formalan.
Problem takvih odnosa je što u njima zapravo osim poslovnog transfera i elementarno nužne ljubaznosti nema ničeg. Oni si hladni, svedeni i mehanički.
Prevedeno na srpski – ljudi sa prenaglašenom samodovoljnoćšu nikog ne diraju ali ih ni za koga nije briga.
Njima je savest na mestu – sve rade u kulturnim i prihvatljivim okvirima ali ih suštinski niko sem njih samih ne zanima. Niti bi se za bilo koga, ne dao bog, žrtvovali.
Njima je novac i lični komoditet iznad svega i mera života.
Problem ljudi koji su dominanto sami sebi u fokusu je u tome što teško ostvaruju iole bliskije odnose s drugima. Oni su saosećajni i empatični deo svoje ličnosti procenili kao nebitan. Kao nešto što će ih na putu ka cilju koji su zacrtali samo usporavati. Sentimentalnost bilo koje vrste doživljavaju kao slabost, kao odliku bolećivih i nesposobnih. A radoznalost kao ometajući faktor na putu uspeha.
Njihov život se vodi u zoni površne komunikacije a u ideji da je to način da se zaštite i od nepotrebnog rasipa energije, gubljenja vremena na nebitne ljude ali i emotivnog povređivanja.
Žive u svetu koji boje prvenstveno materijalna postignuća. Vrlo često deluju da žive zaista ispunjeno i zadovoljni su sobom.
Međutim, u nekom trenutku života (najčešće kada se potvde na poslovnom polju) uglavnom završe u ozbiljnoj krizi identiteta i lične svrhe. Obično u četvrtoj ili petoj deceniji shvate da su usamljeni i prazni, da im nedostaje prava ljubav i bliskost. Da novac i komfor ipak nemaju moć da potru osećaj promašenosti i zjapeće rupe u stomaku. Da seks nije sinonim za ljubav. Da samopoštovanje nema veze s količinom novca na računu. Da taj isti novac nema moć da im ugreje srce.
U gorem slučaju budu surovo izbačeni iz ilzije sreće kada im život servira neke teške izazove a onda shvate da nema nikog ko bi im pomogao ili na koga bi mogli da se oslone.
Ljudi ih sa osmehom odbijaju jer su oko sebe više ograde od mostova gradili.
Gledam svoja posla, ne mešam se i ne solim drugima, to deluje tako kul i tako ispravno ali često može da poprimi oblik potpune nezainteresovanosti za druge i odsustva svesti da je bliskost i emotivno ispunjenje jednako bitno koliko i materijalno.
Međutim, srce u životu igra istu ulogu koju ima i mozak. Ko to smetne s uma život se potrudi da ga na to podseti.
Ako u životu nismo spremni da damo – nemamo se čemu ni nadati.
-*-
Ako vam treba pomoć da se izborite sa manipulativnim ljudima, sa strahovima, nedoumicama i pogrešnim uverenjima, da postavite zdrave granice u komunikaciji, tu sam za vas. Zakažite online konsultacije. I krenite na put promene. nadastep@gmail.com