Prevara – reakcija muškaraca

by Nada Stepanovic

29. maja 2019.

864

• muškarci

Kako muškarci reaguju kad saznaju da su prevareni? Obratite pažnju, nisam napisala kako muškarci reaguju na nagoveštaj da su prevareni upravo iz razloga što oni nisu tako vešti, ni raspoloženi, za tumačenje neverbalnih i ostalih suptilnih signala kao što to jesu žene.

I muškarci, naravno, imaju intuiciju ali su oni mnogo skloniji tome da se u svojim razmišljanjima vode samo razumom i logikom. Skoro da su izdresirani da obezvrede i omalovaže sve što dolazi u okviru emotivnog. Ma bre oni su muškarci, neće k’o neke pičkice tu da se bave osećanjima. Jaka stvar.

Sem toga, za muškarce je mnogo pogubnije uopšte i pomisliti da ih partnerka vara. To je nešto poput neoborivog dokaza da ne vrede. To ni jedan neće raditi sebi bez preke nužde.

Dakle, kod muškaraca su u igri dokazi. (Konkretni ili insinuacije, to je već nešto drugo.) Oni definitivno nisu raspoloženi da promišljaju i tumače ponašanje žena. Da li iko može da zamisli dva muškarca koji časkaju a jedan od njih kaže da intuitivno oseća da partnerka ima nekog sa strane. Koji Balkanac će s takvom pričom izaći pred druga, bojim se ni jedan. Pa još da ga posle celo drušvo zajebava da je hipotetički rogonja.

Muškarci se, ako im se nešto učini baš sumnjivim, pozabave prikupljanjem činjenica. Na razne načine. Pa i po sistemu informacije iz druge, pete, osme ruke.

(Naravno, kao i kod žena, postoji kategorija patološki ljubomornih muškaraca koji i to što žena recimo obrati pažnju na lika u Tv emisiji doživljavaju kao prevaru ali to je već posebna priča).

Inače, sama prevara je za većinu muškaraca neoprostiva. Žena se iz momenta deklariše kao drolja nezasita, kurva i sponzoruša jadna. U boljem slučaju kao nezahvalna kučka kojoj nikad dovoljno novca i poklona. To je skoro automatska reakcija zato što je nepojmljivo i pomisliti da u vezi ponašanja muškarca postoji nešto što je ženu navelo da ljubav ili seks traži drugde. Nikako.

Opet, to je sasvim očekivano i u vrsti genetike jačeg pola. Muškarac bitno drugačije reaguje na to da žena s kojom je misli da drugi može da joj da više i bolje. Suočiti se s tim da on nije dovoljan ili dovoljno dobar je grozan udarac na ego. Otuda je mnogo lakše ženu obeležiti kao isključivog krivca.

Postoji zapravo nešto poput standardizovanog viševekovnog koda u ponašanju. Muškarac kad mu tako dođe ili kad je nezadovoljan partnerkom, on vara i to je prihvatljivo. On na taj način pokazuje svoju veličinu (Eto, hoće ga druge žene, muškarčina, jebač). A u vezi ostaje zbog dece, zapravo komoditeta.

Žena koja je nezadovoljna partnerom pa vara kvalifikuje se uvek kao kurvetina i kučka pokvarena. Ako je on recimo neki alkos, kockar ili siledžija, dakle nedvosmisleno loš, onda je (nategnuto) prihvatljivo da ga ostavi, ali da ga vara, to nikako.

Dvostruki standardi su naš život. To je nešto što je prosto tako i oko čega ne vredi gubiti živce. Ali je u isto vreme glavni razlog zašto sve više žena igra igre. U maniru – vi glumite mačo ludilo i pakujete žene u kalup glupa-služavka-domaćica koja treba da ćuti i trpi, e pa onda šećeri i zaslužujete rogove. I slobodno se i dalje kurčite kako ste moćni.

Nikako ne bih želela da arbitriram ko je u pravu a ko je u krivu, jer u toj priči nema pravih. Svi su krivi. Mi se odavno vrtimo u začaranim krugovima mačističkih predrasuda i vrlo promašenih odgovora na njih.

Naravno da postoje i muškarci koji neće reagovati kao uvređeni mačo balkanikus. Kada prva bura nezadovoljstva i povređenosti splase oni će se zapitati o svojoj ulozi u tome zašto je partnerka poželela drugog. I opet u skladu s tim da li im je i koliko do nje stalo doneti odluku. Da li žele da poprave šta se popraviti može ili će pak nastaviti dalje sami.

Ono što većina i muškaraca i žena odbija da vidi je da u svakom odnosu figurira dvoje.

Ljudi varaju uvek s nekim razlogom. Koliko je on smislen ili ne, na kraju i nije bitno. U celoj priči mnogo bitnije je to kako će se varanje ispratiti. Kakvom reakcijom. Poricanje, momentalno okrivljavanje druge strane, da ne kažem agresija i osvetoljubivost, su standardno pogrešni izbori.

To su izbori koji pokazuju da se reaguje samo besom i mržnjom, da se a priori odbija ikakva lična odgovornost. Da se odbija sopstveni deo krivice. One:

-Da se pogrešno ili brzopleto biralo,

-Da je partner brzo zanemaren ili sve u vezi njega uzelo olako.

-Da su posao i karijera izgurali ljubav i bliskost iz braka.

-Da su deca postala jedini i isključivi fokus. ….

Za svaku igru je potrebno dvoje. I nema napretka dok se to ne shvati. Češće su reprize istog ili sličnih scenarija varanja i izdaja.

Dokle god ljudi sami sebe zavaravaju o vezi u kojoj su i o tome koliko su doprineli da ona ne funkcioniše dobro dotle će lek tražiti drugde ili bežati u uvređenost, ogorčenost ili očajanje. Kako god, ali svejedno, u pogrešne izbore.