Pozitivna psihologija – lice i naličje
Čujem pre neki dan usputno izjavu – samo nemoj sad da mi lupetaš ona, budi pozitivna, sranja.
Nasmejala sam se. Način na koji je žena izgovorila tu rečenicu bio je tako simpatičan. I to najpre otuda što ona nije odavala utisak depresivne i kukanju sklone žene, naprotiv. Delovala je otresito i kao osoba koja i te kako ume da se nosi sa životom. Kao neko ko bi na keca rekao nešto poput – ma sad ću da se kezim ko mlad majmun od jutra do sutra i mantram lepo mi je, lepo mi je. Nemam ja bre vremena za te budalaštine treba probleme da rešavam.
Dragi moji, niko ne spori to da je biti negativan, žaliti se i kritikovati skroz pogrešna, i pre svega, vrlo neproduktivna receptura za život. Kukanje ništa ne rešava. To je pasivno oplakivanje sopstvenog života čime on postaje još gori.
Međutim, svoditi suočavanje sa teškim izazovima na izbanalizovanu priču o pozitivnoj i motivacionoj psihologiji je slično iritantno.
Problemi su tu da se rešavaju. I tačka.
Sa osmehom ili bez njega, nebitno. Dokle god se rešavaju, sve je dobro.
Vršiti presiju na ljude da moraju da budu nirvana skulirani dok ih život šiba je maliciozno, i ako hoćete, čak i bezobrazno.
Iskarikiranoj priči o moći zakona privlačenja, o vizuelizaciji želja i slika života iz snova, skloni su ljudi čiju su problemi (bez uvrede) salonskog tipa.
Svaka iole zrela osoba zna i razume da je za rešavanje svakog problema potrebno imati ideju kako ga rešiti, potom snagu, istrajnost i strpljenje. Da je nužan rad ali i vera u to da će se on isplatiti.
E to je pozitivna psihologija. Bar onako kako je ja vidim.
Mantranje iz fotelje bez ideje da se za uspeh valja i pomučiti je naiva. Ili još veća, očekivati čuda dok se u dubini duše nikome i ničemu ne veruje. A baš zbog takvih ideja i tumačenja pozitivne psihologije ona je u dobroj meri i obesmišljena.
Biti pozitivan znači imati jaku veru u sebe da možeš i umeš, da imaš sve sposobnosti da se nosiš sa iskušenjima i izazovima dok ideš ka svom cilju. Biti pozitivan znači biti spreman na rad i zalaganja na putu ka životu kakav želiš da živiš.
Sve ostalo je … ajde da ne psujem.
-*-
Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com
Slazem se sa Vama. Ali zivot donosi tako brze promene da nam sa godinama po nestane energije, rada I truda za resavanje. Ako tada ostanete sami tesko je!
Često jeste teško i nije moguće uvek biti nasmejan i pun energije i elana ali naprosto od samosažaljenja nikad ne bude bolje. Bitno je samo ne predati se.
Pozitivna psihologija, baš ta „hipi“ i naporna, dovodi do toga da sam je potpuno isključila iz borbe sa svakodnevnim problemima. Sve dok nisam shvatila ovo sa kraja vašeg teksta – da nije ništa hipi u tome da veruješ u sebe, da veruješ da će se stvari rešiti, da ponekad odabereš da ćeš biti dobro raspoložen uprkos okolnostima.
Vera u sebe je suština, vera da možeš, da ćeš se izboriti, da ćeš uspeti jer imaš ono što treba u sebi.