Pomoći ili ne, pitanje je sad!?

ironing-403074_960_720

Kao dosta mlađa imala sam običaj da pomažem ljudima kad nešto rade ili da im činim sitne usluge za koje bih procenila da bi im mogle biti od konkretne koristi.

Ponekad je to bila i želja da se zahvalim za stvari koje oni čine za mene. Ponekad sam raduckala jer me ne drži mesto. Sređivanje kuće mi je, recimo, uvek bio i lak i zabavan posao a kako znam da mnogima baš i nije činilo mi se da je super stvar kad sem već tu, da malo pripomognem. 

Odavno to ne radim. Sad se vi (možda) pitate zašto?

Moja osnovna ideja je bila želja da učinim nešto dobro, da olakšam, da uštedim vreme i energiju međutim neki ljudi su to umeli da tumačili bitno drugačije. Bilo je i par situacija kada sam ostajala zapanjena kometarima koji su usledili.

U mojoj ideji pomoći nije bilo kalkulacija tipa – ako pomognem imam pravo da kasnije i sama tražim pomoć ili uslugu. Takođe, nisam očekivala ni da mi ode pevaju. Možda najpre samo osmeh i obično – hvala. Ništa više.

A zbog kojih sam se to situacija povukala u ilegalu?

– Zbog potpuno hladnokrvno, i s pomalo zapovednim tonom dobačene rečenice – e mogla si ono tamo da mi središ kad si već krenula.

– Zbog direktnog napada da nije moje da po tuđoj kući njuškam i čistunicu izigravam. Uz komentare u stilu – ko si bre ti da meni govoriš kakava sam ja domaćica i ko je tebe ovlastio da išta pipneš.

Posle jedne od tih epizoda shvatila sam da nije problem do drugih, već do mene.

Prvo – to što volim red i da sve stoji na svom mestu je moja stvar, drugima to uopšte ne mora da bude bitno.

Drugo – to što osećaj dosade najlakše lečim konkretnim radom takođe nije nešto što bi druge trebalo da zanima.

Treće – to što sam operisana od pilićarskog tumačenja koristi, ne znači da i drugi dele takav prilaz životu.

Sada se striktno držim principa da vrlo jasno i nedvosmisleno pitam da li neko želi moju pomoć, i svi srećni.

Neki ljudi dobru nameru i pomoć tumače kao prozivku, napad i nametanje.

Doživljvaju to kao atak, kao dokaz da oni nisu dovoljno sposobni, uredni, spretni, šta god. Za neke žene je to poput šamara, one to vide kao direktno omalovažavanje u stilu – jel ti to hoćeš da kažeš da ja nisam dobra domaćica, da sam aljkava. hoćeš da mi na nos natrljaš da si ti bolja.

S druge strane ljudi koji su u fazonu da sve gledaju po principu koristi nipošto ne žele da im bilo kakvu uslugu čine ljudi za koje procene da im nisu bitni i s kojima ne žele da ulaze u “transakcije razmene dobara i usluga”. 

Tako sada kad me slučajno život nanese na one koji žive u haosu u trenutku oladim svoj poriv da samoinicijativno pomerim jednu jedinu stvračicu. Ne rizikujem više naknadne pridike ili izliva besa uvređenih.

Svako ima pravo da živi kako hoće. Moje je da to prihvatim i ne mešam se u lične izbore.

Doduše, desilo se da je uvređena gospođa brza na jeziku pri drugom susretu ostala razočarana zbog moje mirnoće i finoće. E pa ne može ja radim ti me podjebavaš. Kad smeta, onda smeta uvek, a ne oni štosovi – pa dobro ajde kad si već navalila i ne možeš na miru da sediš.

Ali eto, naučila sam se i miru i sedenju. Sve se može kad se hoće,

-*-

Dan za pitanja i odgovore je ČETVRTAK. Vi pitate, ja odgovaram. Ako imate neke nedoumice, dileme i pitanja koje vas muče tu sam da na njih odgovorim i pomognem vam u njihovom razrešavanju. Poruke možete slati na nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor