Po mom ili nikako!?

crown-2698775_960_720

Uvek me iznova pomalo iznenadi koliko ljudi insistiraju na tome kako je njihova receptura života jedina prava.

Ponekad to rade birajući čak i banalne teme i potenciraju svoj izbor iako je on kao upisan za ono – stvar ličnog ukusa.

Reakcija tipa – jbt, ko još voli šampite – i onda ubeđena izjava – nema kolača bez čokolade – je u svakom smislu neprimerena.

Nekad je stvarno tužno koliko ljudi nisu svesni koliko takvim prilazom komunikaciji odbijaju druge.

Te izjave nisu uvek odraz glumatanja ili zlonamernosti, prečesto su odraz nepromišljenosti. A ona proizilazi iz lične nesigurnosti koja se kompenzuje insistiranjem na sitnim i nebitnim stvarima kao da su glavna uporišta ličnosti.

Takvo ponašanje za posledicu ima, u boljem slučaju, distancu, u gorem, jasnu predočenu netrpeljivost.

Ponosni delioci ISTINE tada krenu u kukanje – al’ se svet prozlio i sl. Oni fini, iskreni i korektni a drugi im tako vraćaju!

E pa neće biti baš tako.

Nisu ljudi uvek nezahvalni ili površni debili nego im nije milo da ih drugi ismejavaju za stvari koje su apsolutno van domena razmene mišljenja.

Ako neko kaže – obožavam lignje, a na to usledi – odvratno, ne mogu da verujem da neko to može da jede – ne treba da se iznenadi ako se druga strana povuče. (A da neće možda da tapše od sreće na tu rečitost.)

Zašto potenciram ovakve pomalo trivijalne priče? Zato što one govore više o nama od svih mudrih reči i pametnih izjava koje izustimo.

Ljudi ne pamte šta smo rekli nego kako su se osećali povodom naših reči.

Kad neprijatnost postane česta onda većina baš i ne hrli da se druži.

Mislite o tome.

Ako već treba da postrojavamo druge neka to bude zbog stvarnog nepoštovanja a ne zarad banalnosti.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem.

Ostavite odgovor