Novac u vezi – šta ćemo sa nematerijalnim ulaganjima?
Danas ću napisati koji pasus o nematrijalnim ulaganjima u vezi. Neću pisati o klasičnoj višedecenijskoj dinamici na Balkanu gde ona radi na poslu plus sve po kući i oko dece a on ponešto izmajstoriše (kad ga namoli) ali kako uglavnom zarađuje više to spremno poteže kao razlog zašto nije zainteresovan da više učešvuje u podeli posla. Drugi argument je da ima zahtevniji posao pa mora više da se odmara i sl.
Stvari ću postaviti iz ugla sada forsiranog prilaza da se ljudi bave samo karijerom a ostalo obavljaju drugi za njih. Imanje novca svakako omogućava takvu organizaciju odnosa. Dakle, nema prepucavanja ko je i koliko radio, čiji je posao mentalno ili na bilo koji drugi način zahtevniji pa stoga kad dođe kući želi samo da se odmara. Toga nema jer sve što nije zanimljivo za obaviti, obave drugi za novac.
Pozabaviću se više dilemom – kako vrednovati emocionalno-psihološka ulaganja u vezi.
Primer, dođete vidno uznemireni s posla ili vam se privatno desi nešto loše, kako se vrednuje to da vas partner zagrli i kaže – kako mogu da ti pomognem. Kako se meri kada vas sasluša i obodri kada vam je jako teško. Kako se to može valorizovati. I da li uopšte može.
Kako se, s druge strane, meri nezainteresovanost ili nemanje osećaja da je podrška i saosećanje vrlo bitan aspekt veze. Da njihovo odsustvo boli i da se ne može pokriti skupim pokolonom. (Ili možda i može?)
Priznaćete, ozbiljna pitanja.
Jedna mlada dama mi je rekla da ako imaš pare uvek možeš da platiš psihologa. Apsolutno, to je definitivna blagodet novca. Uz par značajnih primedbi: s psihologom skoro nikada ne možete pričati sad i odmah, dakle u trenutku potrebe. Drugo, psiholog nije zamena za partnera. Pratner treba da nas razume i voli. Partner treba da nam pruži emotivnu podršku. (U suprotnom, veza je u opsegu disfunkcionalnosti).
Novac je sinonim za slobodu izbora, za lagodnost u svakodnevici ali novac lako može da postane i paravan za zavaravanje i poricanje.
Novac će vam omogućiti da živite vrlo udobno, da putujete ako to želite, da delegirate gomilu obaveza koje ne volite ili ne stižete, da pruštite sebi skupu garderobu ili šta god poželite. Međutim, baš to ugađanje sebi nekada može da bude zamka. Konzumerstvo i hedonizam lako postaju kompenzacija za odbijanje bavljenja problemima koje novac, sam po sebi, nema moć da reši.
Ono što je problem modernog čoveka nije pitanje da li treba imati novca i koliko, već šta taj novac može a šta ne može da reši.
Da se ne lažemo, psihoterapeutu se ne obraćaju ljudi slabih prihoda. Za njih je to luksuz. Obraćaju se oni koji ih imaju ali su svesni da se rešenje njihovih, recimo, emotivnih problema ne može prosto samo kupiti.
Čula sam takođe i nešto nalik – kad imaš novca, ako baš nisi budala, lako ćeš podići svoju svesnost i samopouzdanje upravo time što ćeš videti sveta i probati gomilu novih stvari.
Deo problema i nezadovoljstva koje spadaju u domen egzistencijalnih izazova se svakako rešava kad čovek u finansijskom smislu prodiše punim plućima. Međutim, ako je bazičan odnos prema sopstvenoj vrednosti pogrešan priliv novca tu činjenicu samo dodatno maskira i vremenom usloži.
Šta želim da naglasim – ako kažem da novac ne rešava SVE probleme to nije po automatizmu znak da sam zagovornik asketizma i sirotinjskog mentaliteta, da verujem u ono da je novac koren svog zla, da je ideal života zakidati sebe i štedeti za crne dane i sl, ono što želim da kažem je da se veliki deo emocionalno-psiholoških izazova neće rešiti novcem i kupovinom.
Rešiće se osvešćivanjem destruktivnih obrazaca ponašanja i podsvesnih mehanizama negativnog doživljaja i sebe i realnosti.
Novac je ono što mi od njega napravimo. On definitivno pomaže, i to MNOGO, ljudima koji su IZMEĐU OSTALOG spremni na rad na prevazlaženju svojih psiholoških slepih mrlja.
Ostalo je mahom fensi zavaravanje.
-*-
Ako vam treba pomoć da postavite zdrave i jasne granice, da se suočite sa svojim strahovima i pogrešnim uverenjima, da jasnije sagledate svoj emotivne i ljubavne programe na pravom ste mestu. Online konsultacije možete zakazati na mail nadastep@gmail.com