Novac u vezi – da li je ravnopravnost uvek moguća
Odnos prema novcu postaje sve više generacijski obojen. Odnos mladih prema njemu je često bitno različit od odnosa starijih. Pošto su simptomi problematike novca u zajednici kod ljudi mojih godina mnogo češće opisivani ovog puta se neću detaljije njima baviti. (Ako u tu priču krenem “ostaću do prekosutra”).
Hajde da se pitanjem odnosa prema novcu u zajednici pozabavim iz ugla mladih poslovno ostvarenih ljudi za koje je finansijska ravnopravnost podrazumevana. Koji ne pate od bolećivosti i ideje poturanja grbače u ime ljubavi. Gde je koncept moje – tvoje uglavnom vrlo jasno razgraničen. Gde nema beskrajnog trpljenja džabalebarenja ili ničim opravdanog neprihodovanja druge strane.
No, ovog puta ću to uraditi malo drugačije nego što to inače činim. Predočiću vam nekoliko pitanja koja su mi postavljena a svima nam ostavljam da o njima promislimo.
-*-
Kaže mi – momak i ja planiramo da živimo zajedno, i dodaje, on želi da sve troškove delimo na ravne časti ali ja mislim da to nije fer. On zarađuje mnogo više od mene. 500 evra za mene ima mnogo veću vrednost nego za njega. To je pola moje plate a samo petina njegove. Pitam je da li mu je to predočila, odgovara da jeste ali da on ostaje pri svom i da nije on kriv što ona ne može da nađe plaćeniji posao. Da to treba da joj bude motivacija.
Pitam je da li u tome ima istine? Samo delimično i dodaje da sve to počinje jako da je frustrira. On svakog meseca štedi a njoj ne bi ostajalo ništa. …
Dakle, ozbiljno je pitanje šta je definicija finansijske ravnopravnosti ako partneri ne zarađuju približno isto. Dalje, da li je partner koji radi u branši koja je plaćenija privilegovan? Da li je ako se dogovore da u zajednički budžet ulažu procentualno onda on zakinut? Priznaćete intrigantna pitanja?
Ona mi kaže – živimo zajedno, imamo zajednički budžet za režije, hranu i sl. a ostalo svako po svom. Kažem, to deluje sasvim ok. Ona kaže uopšte nije Ok i dodaje, znam da ću sad da vam delujem glupo i jadno, ali to me izluđuje. Jako vodim računa kako se hranim a on ne izlazi iz frižidera. Imam osećaj kao da ja finansiram njegovo prežderavanje. Pitam je da li misli da bi o tome trebalo s njim da razgovara. Odgovara mi – ja to ne mogu, Ispada kao da mu brojim zalogaje. Pitam je da li je sigurna da je novac problem ili tu možda postoji nešto sasvim drugo. …
-*-
Poludela sam – kaže mi, rezervisao nam je putovanje, nenajavljeno, on silno želi tamo da ide. Podrazumeva se da svako plaća svoj deo i finansira ono što će potrošiti. Sad ću par meseci da plaćam da bih išla negde gde mi se ne ide. Kažem joj da je kompromis sastavni deo svake veze. A ona dodaje – to bi bilo tako da on za svaki moj predlog ne kaže – to je već viđeno. Tako mi na kraju uvek odemo gde on želi a ja plaćam da budem negde gde mi se mahom i ne svidi. Pitam je da li je sigurna da je novac tu glavni problem. …
-*-
Ono što ću ja izvesti kao zaključak je da mi se čini da je pitanje novca često zapravo periferni problem. Da je suština raskola u tome da se ljudi nedovoljno razumeju i uzajamno prihvataju. Da ih različita očekivanja, prilazi životu, potrebe, uverenja i ideje veze razdvajaju a novac samo postaje nešto za šta lako mogu da se uhvate.
Novac postaje konkretan kamen spoticanja jer je lakše o njemu govoriti nego o nekim drugim zakinutostima.
Priču o novcu svi razumeju, priču o emocijama baš i ne.
-*-
Ako vam treba pomoć da postavite zdrave i jasne granice, da se suočite sa svojim strahovima i pogrešnim uverenjima, da jasnije sagledate svoj emotivne i ljubavne programe na pravom ste mestu. Online konsultacije možete zakazati na mail nadastep@gmail.com