Novac – imati ili nemati, rezime

by Nada Stepanovic

25. maja 2021.

354

Određujući faktori koji utiču na naš odnos prema novcu su:

–Stav prema novcu u primarnoj porodici i direktnom okruženju.

Ako je on prožet toksičnim uverenjima nužan je ozbiljan rad i suočavanje s nametnutim idejama koje sputavaju i ograničavaju. Ako recimo odrastete u uverenju da je trošenje novca na bilo šta sem nužnog odraz sebičnosti kao deo potrebe da se bude “ispravan i dobar” možete dovesti sebe u poziciju da opstruišete plaćene poslove kako bi izbegli da ispadnete loši jer “rasipate”.

Prvi korak je stoga detekcija pogrešnih programa a potom proces njihovog prepoznavanja i osvešćivanja u konkretnim životnim situacijama.

–Percepcija sopstvene vrednosti

Ako se potcenjujemo ili precenjujemo problemi u odnosu prema materijalnom su izvesnost. U prvom slučaju to vodi ka pristajanju na to da budemo plaćeni manje nego što naš rad stvarno vredi a u drugom slučaju će svaka zarada (ma koliko realno bila velika) biti nedovoljna da namiri predimenzionirani ego.

U oba slučaja treba raditi na otkrivanju uzroka niskog samopouzdanja. Suština problema i jednih i drugih jeste nedostatak vere u sebe samo se on iskazuje na dva dijametralno suprotna načina. Potom sledi rad na usvajanju realne slike o sebi.

–Pitanje sopstvene svrhe 

Ako radimo posao koji ne volimo nema tih para koje mogu da kompenzuju osećaj nezadovoljstva i neispunjenosti. Onda je uvek sve nedovoljno jer izostaje zadovoljstvo onog da smo svoji na svome. Onda je posao vrsta robije i moranje. A novac koji se zaradi uglavnom odlazi na puko konzumerstvo i zatrpavanje materijalnim što je pokušaj da se iskompenzuje lični promašaj i praznina u duši. Međutim, to je poput punjenja bušne flaše. Nemoguća misija.

Rešenje je introspekcija i rad na pronalaženju lične svrhe.

–Dominantna ekonomska klima u društvu

Ona se kroz vreme klackala između krajnjeg idealizma do ekstremnog materijalizma. Sada smo u doba izraženog materijalizma i ideje da je profit sve. Da je novac jednakost za sreću. Međutim, stvari ipak nisu tako banalne.

Rešenje je u ličnom preispitivanju u smislu – šta mi to od novca očekujemo i šta on stvarno treba da nam pruži. Jedno je sigurnost i udoban život po ličnim afinitetima, ma kakvi oni bili i ma koliko se uklapali u trendove, a nešto sasvim drugo je slepo povođenje za konformističkim šablonima.

Za većinu ljudi pitanje novca je velika enigma. I to na mnogo načina.

Premnogo ljudi ne ume da odredi koliko im je to novca potrebno za sređen, opušten život. Koja je to optimalna cifra a u skladu s onim za šta su spremni da se potrude. (O loto i lopovskim maštarijama ne bih, neozbiljno je).

Zašto to ljudi ne znaju?

Zato što većina nema ideju kako želi da živi. Jer im je teško da razdvoje svoje istinske želje i potrebe od mehaničkog preuzimanja nametanutih materijalnih standarda. Većina lako podlegne u začarani krug dokazivanja i pokazivanja. U gizdanje statusnim simbolima kao ultimativnim dokazom uspeha. I onda, umesto uživanja u stvarima koje im prijaju i zbog koji se osećaju bolje ali i postaju bolji, sklizne se paradiranje sujete preko instagramičnih dokaza finansijskog postignuća.

Svako od nas treba da se sam sa sobom presabere da li je njegova ideja sanjanog života i punog srca, leškarenje na plaži na Karibima uz koktel s kišobrančićem ili je to ipak pecanje na Drini. Ako se po tim pitanjima lažemo, džaba pare.

Svesti svrhu novca na hedonističko iživljavanje da vide drugi, to je poziranje a ne uspeh.

E baš zato što živimo u vreme poziranja sreće i osmeha, jurnjave da se što bolje uslikamo na popularnim mestima u popularnoj garderobi uz popularne ljude pogubimo se i ispustimo iz vida šta nam na lice izmami pravi osmeh. U čemu mi to stvarno uživamo i u čijem društvu.

Novac otvara beskrajne i neiscrpne mogućnosti i šanse ali ako mi sami letimo k’o muve bez glave okolo povodeći se za svim i svačim, za tuđim idejama i tuđim snovima, od svega na kraju ostaje samo glavobolja, slupano vreme i energija. A pare otišle na nebitno. (Plus gomila krša od stvari s kojima ne znamo kud bi i šta bi.)

I šta sad da radimo?

Kad se čovek zapita – kako promeniti svoj pogrešan stav prema novcu – odgovor je – tako što se pozabavimo sobom.

Opšti savet za one koji novac nemaju a priželjkuju ga – mili moji, umesto kukanja na loše poslove, grozne kolege, hudu sudbu, propalu državu pozabavite se sobom. svojim uverenjima i idejama o životu i ljudima, uspehu i novcu. Prosejte kroz sito srca i razuma svoje želje i potrebe, suočite se hrabro sa svojim manama, ponosno s vrlinama, i ukazaće se vam se put novca.

A javiće se i volja da se na taj put krene.

I za kraj dva saveta:

Mantranja – novac mi dolazi ili vizuelizovanje – živim u Dubaiju i pijem kaficu na terasi svog penthausa na 105 spratu nebodera, zaboravite. Jer neće da se primi. Neće na potok čemera i sluđenost. Neće na bes i ljutnju.

Na dobar plan i rešenost – tu šanse postoje. A onda u hodu, delajući, možda shvatite da vas više od pustinje Emirata ipak vuče nešto sasvim drugo.

Druga stvar – savete vezano za novac i kako do njega doći ne tražite od onih koji stoje gore od vas. Dodatno će vas ubiti u pojam. Međutim, ne tražite ih ni od onih koji svojim stilom života pokazuju da im je forma mnogo bitnija od suštine. Ništa korisno nećete čuti a bedačenje vam sigurno sleduje. Plus vrsta omalovažavanja.

Ugledajte se na one koji imaju ali se time ne trse. Posmatrajte istinski uspešne i  njih kopirajte.

A ako ste baš zaglavljeni u lošim programima potražite pomoć psihologa.

Naučite da spustite ručnu za novac i nastavite dalje putem i brzinom koje sami odaberete.

Navijam za vas.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem. nadastep@gmail.com