Ono što ljude u priči o novcu vrlo često muči je kako da finansijski odrede svoju realnu vrednost. Posebno na samom početku karijete. Ili u privatnom biznisu.
To nije lako jer mi živimo u svetu kojem je mnogo šta poprilično izvrnuto uglavnom u ideji – u ime love sve je dozvoljeno.
Ako izuzmemo globalno velike igrače, za koje se čini kao da funkcionišu mimo zakona sveta, na mikroplanu stvari stoje mnogo jasnije. I delaju po zakonu ponude i potražnje, ali i onom drugom – kvalitet uvek nađe način.
Poenta cele priče je u brzini nalaženja načina. Mi bi uglavnom da to bude sad i odmah.
E sad sledi deo koji se nekima verovatno neće dopasti.
Ono što primećujem, a i na šta mi se ljudi žale, je manir određenog procenta mladih ljudi koji kako završe školu očekuju da odmah zarađuju veeeliki novac.
Njima je prilično teško da razumeju je da biti početnik u poslu i biti iskusan ni izbliza nije isto. I otuda se i različito vrednuje.
Mi živimo u veme postignuća i niko danas nikome ne veruje na lepe oči i reč. Dokaži da znaš i umeš je suština.
U tom smislu, očekivanje da se na pokaz diplome zarađuju hiljade evra je naivno.
Postoje ljudi koji čak i ne završe fakultete ali toliko dobro rade svoj posao da naprosto jesu u poziciju da diktiraju uslove. Početnik bez dana iskustva to nije.
E sad, šta mislite kako se do statusa eksperta dolazi? Tako što se ljudi verbalno šamaraju – ja sam bre pametan i moraš da me platiš. Teško. Kreće se s dna lestvice a od lične spretnosti i prilagodljivosti, kako poslu tako i konkretnim okolnostima, se napreduje. Nekad i vrlo brzo.
Naravno da ne znači da ljudi na početku karijere treba da rade za džabe ili za ponižavajuću siću ali bi valjalo da budu svesni da precenjivanje nije dobar put.
Poenta je da se u startu upija i uči znanje koje nudi praksa, da se vežbaju komunikacijske veštine kako bi se što pre došlo u poziciju napredovanja a ne da se troši energija na kuknjavu o zakinutosti.
To što neko misli da je pametan i sposoban, da mnogo zna i ume je savim ok. Međutim, suština je da to MORA i da DOKAŽE. Bez dokaza ništa.
Biti ambiciozan i spreman da pokažeš svoju vrednost je jedno a pasivno očekivanje da ti život prostre crven tepih je nešto drugo.
Pitanje finansijskog potcenjivanja i precenjivanja je veoma važno pitanje na kojem mnogo ljudi danas pada. To posebno važi na polju privatnog biznisa.
U ova često sluđujuća vremena nije uvek lako proceniti svoju pravu meru i otuda je na početku najbolje i najsigurnije držati se zlatne sredine a vremenom, osluškujući sopstveni rast, praviti korekcije i težiti profilisanju i ličnom brendu.
Međutim ono što je uvek najbitnije je:
-dobro i profesionalno odraditi posao u svim okolnostima,
-ne praviti kompromise na račun kvaliteta.
Dešava se, međutim, da se nekim ljudima previše osladi uspeh pa se na žalost na pola puta polakome i s vrednovanjem svog rada preteraju a kvalitet usluge srozaju. To je, na duže staze posmatrano, strategija koja se skupo plaća.
Posebna glavolomka je u biznis vodama gde nema mnogo istih riba i gde nije tako lako napraviti poređenje s direktnom konkurencijom. To je česta priča za sektor intelektualnih usluga gde stvari stoje bitno drugačije nego u branšama koje su vrlo merljive. Kvalitet valja ili ne valja. I to je to. Nokti urađeni super ili loše. Nema tu mnogo filozofije.
Kod određivanja cene svog znanja i umeća u teško merljivim sverama poslovanja treba imati i osećaj za trenutak i konkretne prilike u kojima se radi. I biti kako strpljiv, tako i spreman da se brzo reaguje i prave korekcije u skladu sa svakom bitnom promenom okolnosti na tržištu.
Elem, mili moji, biznis nikada nije trka na sto metara – to je celoživotni maraton.
Zato i jeste toliko nužno da poznajemo sebe i da radimo ono što volimo. U suprotnom volja i elan lako odlepršaju.
-*-
Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem. nadastep@gmail.com