Novac – imati ili nemati 4 deo

Kada govorimo o pogrešnim uverenjima vezanim za novac tu nekako na tapet skoro uvek izađe i tema skromnosti.

Mislim da je to jako važna tema koju treba razjasniti jer mnogi skromnost i siromaštvo trpaju u isti koš.

Dragi moji, to veze sa životom nema. Vladeta Jerotić je bio nenametljiv i skroman a u svakom smislu gromada od čoveka.

To brkanje pojmova i odokativno tumačenje svima odmaže. Do te mere da se danas skromnost doživljava kao osobina luzera i ljudi koji su pisani za neuspešne. Da ne ulazimo u dubioze u pokušaju da se razjasni šta znači biti skroman hajde da to nacrtam ovako –

Skromnost je odraz odsustva potrebe za alavošću, odsustvo precenjivanja i ličnog prenaglašavanja.

U tom smislu sebe doživljavam kao skromnu osobu. I ponosim se time.

Niti se nadižem u nebesa, niti sam nezasita, niti se razmećem okolo. Nije mi stalo do toga da budem veliki igrač, zapravo je suprotno. Beskrajno cenim svoju privatnost i intimu. Moj život moja stvar.

Skromna DA – glupa, bolećiva i sklona da budem izmanipulisana – o NE.

Problem je što se kod nas (na žalost) odomaćila ideja da ako si uspešan moraš tim uspehom i da paradiraš jer ako to ne radiš e onda se ne računa. Onda nisi dovoljno moćan.

Izvin’te al’ tako uspešna NE ŽELIM DA BUDEM.

To je ortodoksna glupost u svakom smislu reči. Niti svako ima potrebu da drugima natura svoj bankovni račun pred oči, niti se taj prilaz igde u svetu računa kao prilaz istinski uspešnih.

Ta vrsta nametanja nazovi postignuća je najčešće stil života onih koji bez imetka lako ostanu. U maniru kako došlo tako i otišlo. Ili onih koji preko egotripovanja bogatstva žele da ižive neke komplekse i frustracije.

Ono što je ubedljivo najveći problem s takvim prilazom je što sluđuje mlade ljude i navodi ih na pogrešne ideje o mnogo čemu a posebno o tome čega novac treba da bude pokazatelj.

Ta banalna i vulgarna fiksacija lovom pre svega u domenu bahaćenja i insistiranja na fotošop realnosti kao jedinog merila vrednosti ima za posledicu mnogo toga s predznakom negativnog.

Ono što ljudi koji insistiraju na tom vidu prezenta kao MUST HAVE ne razumeju je da ne žele svi svoj život da daju na uvid javnosti. Ne žele svi da kače slike s Maldiva ili u taze pazarenoj vikendici iz snove ili da imaju garderober veličine jednosobnog stana. Možda je nezamislivo ali neki ljudi drže do svog prava da im se niko ne meša u to kako će da žive i na šta će da daju finansijski fokus.

Život je mnogo više od platio sam račune i imam za leba i paštetu, s jedne strane, i izazovne poze u crvenom ferafiju, s druge.

Sad vi možete da kažete – ma da, baš si toplu vodu otkrila a ja ću da dodam –

Nestvarno je koliko mnogo ljudi uopšte nema blage veze šta je njihov lični pojmovnik uspeha i srećnog života. (I kako onda da budu i srećni i bogati.)

Tužno je koliko mnogo ljudi nema ni nagoveštaj toga šta treba da rade da bi bili materijalno posmatrano uspešni. Većina je uglavnom orna da mašta iz fotelje ili da kuka o tome šta nema i zavidi po kućama.

S tim stavom – sad dolazim do suštine – se katapultira u tabor onih koji lovu nikada neće imati.

Ko želi da ima novac mora da zna:

-ko je,

-šta želi da radi, na kom to polju leži lična strast, u čemu je stvarno dobar,

-koji je okvirni put ka poslu iz snova,

-koje su granice, šta je uvek prihvatljivo i uvek neprihvatljivo,

-ko na tom putu može da pomogne.

I uz sve to nužno je da se razume i saživi se sa tim da su upornost i istrajnost, izazovi i iskušenja konstante svakog uspeha.

Dokle god se zaluđujemo bajkama ili lažemo o sopstvenim kvalitetima i kompetencijama, dokle god se luta okolo i isprobava milion stvari a ni u jednoj ne istraje, dokle god se strastveno mrze i proklinju oni koji novac zarađuju i imaju ideje koje unovčavaju, dotle se tavori.

Dokle god se lično nedelanje diže na nivo postignuća uz prigodno moralno tetošenje – da, bar sam pošten čovek u odnosu na nju/njega, dotle od finansijske sigurnosti ništa.

Uspešni ljudi su tu da od njih učimo, da se na njih ugledamo. S naglaskom na realno uspešni a ne oni čiji je priliv novca iz upitnih izvora.

Kod nas je na žalost sada obratno.

Međutim, sve je u životu stvar izbora ali se ti izbori uvek plate. A neki i s debelom kamatom.

U tom smislu uopšte nije bitno kako će se definisati uspešnost i koje to epitete svako od nas lično želi sebi da prilepi, koje materijalne stvari da priušti, kakav stil života da odabere dokle god imamo jasan cilj.

Skromni, otresiti, sposobni, radni – kako god, ako ste zadovoljni sobom i ako ostvarujete svoje realne snove na pravom ste putu, pa bila vam sanjana zarada 1000 ili 100000 evra mesečno.

Nije do konkretne cifre, do emocije je.

Znam neke koji su i sa manje istinski srećni a neke koji sa dvocifreno više sikću od muke.

Kad znaš šta hoćeš nađeš način, ma radi kefalica k’o podmazana. Kad ne znaš, nikad dosta, koliko god se zaradi.

Nije do love. Do glave je.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem. nadastep@gmail.com