Novac – imati ili nemati 3 deo
Danas o mom drugom bagu, mentalnoj opstrukciji, vezano za novac.
Kada vam u životu ne krene k’o po loju, kad već s jako malo godina počnete da kapirate da ljudi nisu baš uvek bajni i sjajni onda se na povređenost, razočaranost i zbunjenost lepe negativne ideje o sebi.
Neprihvatanje okruženja, vrsta socijalnog izopštavanja (nebitno iz kojih razloga) ima za posledicu da se mnogo šta u vezi sebe konstantno dovodi u pitanje i sumnjiča i, na žalost, vrlo često izvedu skroz pogrešni zaključci o ličnoj vrednosti.
To je bio moj slučaj. A jedna epizoda iz detinjstva je na mene ostavila ogroman uticaj i postala, hajde da tako kažem, kamen temeljac mojih loših uverenja o novcu.
Rekla bih da je to bio 5 ili 6 razred osnovne, bila je organizovana nagradna igra na nivou škole povodom Nove godine. Glavni dobitak je bio komplet knjiga ali je sam spisak nagrada bio ogroman, uglavnom u vidu slatkiša i školskog pribora. Verovatnoća da ne dobijete baš ništa je bila skroz mala. U stvari, trebao je baš da vas potera maler pa da ne dobijete ništa. E mene je poterao.
Kako su stvari u mom životu tada sveukupno posmatrano godinama unazad grozno stajale to je bio konačni “dokaz” za to da u kamenu uklešem uverenje – eto, ništa me neće.
(((O višestrukoj pogubnosti tog uverenja nije nužno da govorim.)))
Ono što je mene spaslo opšteg kolapsa je drugo uverenje koje sam nedugo potom usvojila – nema meni ništa do mene same.
Za njega ne bih licitirala da li je dobro ili loše jer se može tumačiti na oba načina. I u smislu da postanemo svesni svoje odgovornosti i ne čekamo da nam drugi srede i osmisle život ali i u smislu da postanemo podozrivi i sumnjičavi ka svima i svemu.
Drugi način da ublažim svoju fiksaciju baksuza je bio da vremenom krenem u relativizaciju stvari koje su po svojoj suštini bile vrlo egzaktne. Čovek u svoj prirodi ima potrebu da ublaži svoje poraze pre svega kako bi sam lakše živeo s njima. E tu na scenu stupa ono – nije sve u novcu, neke stvari su bitnije, važno je kakav si čovek i sl.
Naravno da je i te kako važno kakav si čovek i koje ti je boje duša ali ako voliš sebe nećeš tu svoju dušu davati za ništa. Nećeš dozvoliti da te gaze i ponižavaju. I zato novac jeste toliko bitan.
Ne zbog one izbanalizovane i karikirane sada (na žalost) moderne priče – avioni i kamioni, 100 stanova i 2000 evrića za veče u provodu. NE.
Novac je merilo našeg samopoštovanja.
Ako radiš dobro, odgovorno i iz srca svoj posao onda nećeš pristati da radiš za puki minimalac, nećeš svoju uslugu davati za siću jer, daj šta daš, nek se bar nešto zaradi.
Onda ćeš sesti i sam sa sobom raščistiti koji je tvoj prag ispod kojeg ne ideš. Koji su uslovi na koje nikada ne pristaješ. Koji su okviri u kojima možeš i hoćeš da radiš a u kojima nećeš i ne želiš.
Kad se ta priča slegne u glavi onda se pitanje novca u hodu razreši.
Novac nije odraz toga šta mi za njega možemo i želimo da pazarimo. To su tako relativne stvari jer su i naše istinske želje i potrebe vrlo različite. Recimo, ja bih po pojmovniku nekih slupala ogromne pare na glupa putovanja, zaboga ko je još opčinjen Mongolijom!? dok bi oni za njih pazarili strava kola. Njih impresionira to a ja sasvim ravnodušna.
Nekima imponuje da imaju stanove kojekude a moja prva ideja je da bi me ta vrsta poseda ograničavala i sputavala. Da sve to traži organizaciju i pozadinski tim što je meni komplet smor i u neskladu s mojom idejom struktuiranja vremena i slobode.
Novac nije ni sredstvo ni za preživljavanje a ni za iživljavanje.
On je kao i ljubav, šta od njega sami napravimo i kako ga definišemo. Ili smo mu rob ili nam je vetar u leđa. Ili iz nas izvlači najbolje ili najgore.
Ili se u nedomici i nejasni sebi klackamo čas tamo čas vamo.
Novac je savršeno sredstvo da ostvarimo svoje ideje. Da damo krila onom najboljem u sebi. Da mu omogućimo da brže i lakše zaživi.
Ako sami ne znamo ko smo, novac nam tu ideju neće dati. Nema on tu moć. Čak i kada ga koristimo za edukacije a ne za paradiranje ega.
Bez ozbiljnog suočavanja sa sobom i tim šta stvarno želimo sve je zamazivanje očiju. Ili besciljni aktivizam ili pak opcija život od danas do prekosutra.
Zato se u priči o novcu na kraju sve uvek svede na priču o nama samima i koliko smo sebi jasni ili pak koliko se zamlaćujemo.
To ne znači da je nužno da iz prve i sa 10 godina ubodemo svoju svrhu, ali znači da tragamo dok je ne nađemo. Da pratimo šta nam govore instinkti. Da se ne zavaravamo kad skrenemo u slepu ulicu. Da ne paradiramo statusnim simbolima dok se u duši osećamo promašeno. Da ne bunarimo svoje usputne fiksacije. Ali i da se ne zabahatimo i umislimo da smo bogovi kada se u nečemu pronađemo.
-*-
Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem. nadastep@gmail.com