Ništa ja ne moram
Kako je ono neko rekao – ništa ja ne moram, namorala sam se ja u životu.
Kao osoba koja je svoj stav u životu debelo i skupo platila (i plaća), koja je mnogo šta na svojoj koži doživela i preživela (ne videla ili čula) kod mene koncet MORA više ne postoji. Sem smrti, ništa se u životu ne mora.
Sama psihologija apsolutno ne poznaje koncept MORANJA. Nema toga. Niko se ne menja jer mora već zato što to želi i zato što u tu promenu uloži svoj trud i rad.
Ne postoji ni koncept BAJKE pa neko dođe sa strane, mlatne štapićem i eto nam idile. Ok, može čovek u njih da veruje, i sačeka da mu život usput prođe.
Sad stvarno kvarim igru, ne postoji ni koncept UCENE. Može to na prvi pogled nekad da prođe al’ se uvek, i to obično brzo, sklopi prilika pa krene naplata na to agresivno potraživanje.
Sve u svemu – nagledala sam se ja i naslušala mnooogo i moranja i bajki i ucena. I proverenih saveta i mišljenja mudrih, etiketa glupih, pridika zluradih.
Međutim, jedno navek opstaje.
Svako je samo za sebe odgovoran a život nikog ne čeka.
Dokle god ne shvatimo da se u životu ništa ne mora, da nam se bajka neće desiti i da ucenama niko daleko ne dogura, dotle se koprcamo u zaglavljenom kadru.
Napred ideš ako imaš jasnu sliku gde želiš da stigneš i ako si spreman da se na tom putu i namučiš.
Sve ostalo – pa, ima jedna prosta narodna i pominje se sviranje.
Sjajan tekst, hvala Nado
Hvala.
Poštovani !
Divna je objava, tako stoje stvari! Ja, takođe u životu više ništa ne moram!
Srdačan pozdrav 👋😊!
Hvala. Moranje je uvek loša postavka u životu i šteta što to mnogo ljudi i dalje ne razume.