Napravi iskorak iz igre koju igraš

runner-555074_960_720

Sigurno vam se nekada desilo da budete svedok ili akter teške situacije, problematičnog dešavanja i ostanete jako iznenađeni ponašanjem ljudi. Desi se da oni koji su vam delovali smireno i staloženo sasvim prolupaju a neki drugi koje ste doživljavali kao nezrele lelemude postupe vrlo razumno i promišljeno.

Neke skulirane i talumne osobe će recimo u slučaju saobraćajne nezgode pasti u parališuću histeriju. Neki drugi koje pak okolina ceni kao previše opuštene će reagovati i brzo i vrlo mudro.

Kad je frka čovek reaguje instinktima. Onim što u dubini duše jeste. Onim što ostane kad padnu društveno prihvatljive ili namontirane maske.

Dok sve štima, dok živimo po rutini mi dobrim delom glumimo ono što procenimo da najbolje prolazi. Igramo igre. One koje nam podižu ugled u očima drugih ili nas pak od njih štite.

Da ne bude nikakve zabune, svi mi igramo različite igre, samo što se neki toliko užive, da u njih i poveruju. E to je problem.

Ići do kraja otvoreno među ljude ume da bude opasno ali je isto tako opasno zaneti se u imitaciji života. Jer u tom slučaju, kad se okolnosti promene i izvrnu i mi se osećamo kao da nam je stolica izmaknuta. Patosirani i ogoljeni i pred sobom i pred drugima. Izgubljeni i preplašeni.

Zašto se ljudi zanesu igrajući igre?

-Zato što se u nekom trenutku ubede u to da nemaju snage i da ne umeju da se nose s onim što ih muči.

-Zato što procene da je to izvan njihove kompetencije (ili im drugi tu ideju serviraju).

-Zato što se ubede da će se stvari same od sebe rešiti ili da su drugi dužni da ih vade iz bule jer su je sami i izazvali.

Međutim, potiranje problema, manimalizacija trauma, bežanje od suočavanja i sl. dovode do toga da kad je frka sistem formalne zaštite otkaže i ljudi se pokažu onakvim kakvi zaista jesu. (Nekada i na sopstveno iznenađenje.)

Dok se igra po scenariju sve štima ali kad se ostane bez njega nastaje problem.

Krizne situacije nas teraju da se suočimo sa onim u vezi sebe što nam je najmrskije. Sa onim što guramo pod tepih. A što se više beži od svoje senke, to nas ona više progoni. Što više zanemarujemo svoje probleme i odbijamo da se njima pozabavimo to su reakcije u vreme krize burnije.

U konkretnoj korona sitiaciji nije otuda posebno iznenađenje što je neki teško podnose. I što će ona na njih ostaviti posledice.

Biti na silu suočen sa sopstvenim demonima, promašajima, pogrešnim izborima je jako bolna stvar koja neke ljude tera na još veće poricanje. Neki drugi će opet reagovati histerijom ili agresijom jer u stvari i ne znaju kako da reaguju.

Koliko god bilo teško suočiti se s onim od čega bežimo krize i služe tome da nas nateraju na suočavanje sa samim sobom. Da napravimo neke promene. Makar i sitne pomake napred.

A kad čovek napravi mali iskorak, kad izbaci jedan kamenčić iz cipele, oseti se bolje. Najpre zbog svesti da ima snagu i umeće da pomogne sebi. Jer ako je umeo jedan kamenčić da izbaci, umeće i druge.

Srušena barijera je najveći podsticaj. Osećaj da nešto možemo.

Jer, kako ono kažu – uspeh najbolje uspeva.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor