Uverenja koja rade ili nas „izrade“

frog-1079973_960_720

Ubiše se ljudi objašnjavajući kako funkcioniše zakon privlačenja i kako to mi možemo u život da prizovemo (dobre) stvari.

Nebrojeno puta su i meni postavili pitanje šta o tome mislim.

Umesto odgovora reših da napišem koji red o – prinudnim uverenjima. I to na ličnom primeru. A vama ostavljam slobodu da izvučete zaključke.

Od kad znam za sebe volim toplotu. Kakve zimske bajke, kakva bre idila. Zaboravite. Kad je hladno upakovana sam od glave do pete. Da slučajno ne ozebem.

Imam tako svoju omiljenu narandžastu rolku koju ne skidam. (Vrat nikako ne sme da bude na vetrometini). Počele su već i pošalice u smislu – je l’ imaš ti nešto drugo da obučeš. Imam, ali baš ta rolka je ZAKON. I zato kako je operem odma’ se suši i ponovo oblači.

E sad, taj moj otklon od hladnoće i strah da se ne prehladim su postali ne samo fiksacija, već uverenje koje RADI.

Elem, kako obučem nešto što nije rolka u roku od pola sata imam osećaj da mi škripi grlo. Onda se brže-bolje umoravam maramom da se stvar „spase“. I naravno, problem je rešen već koji minut kasnije.

Racionalno svakako znam da niti prehlada nastaje od golog vrata u toplom stanu, niti prestaje onog trenutka kada se on umota međutim ta reakcija je postala mehanička jer je moj mozak na nju naštimovan.

To je uverenje koje se ukorenilo i za mene postalo istina. I sada svaki i mali iskorak iz te „istine“ pravi „problem“.

Poenta ovog mog pisanja je da razumemo princip samoubeđivanja u nešto. To da li ću ja zimi stalno da nosim rolke je realno nebitno. Sitna je to stvar. Ali je bitno da razumemo da je često lako usvojiti uverenja gde ulog bude mnooogo veći od nošenja fiksirane odeće.

Umemo mi da se ubedimo u neke mnogo ozbiljnije konstrukcije koje nam direktno kvare i komplikuju život. U postavke koje imaju vrlo ozbiljne posledice. U „istine“ koje nas vuku na dno i koje nam od života pakao prave.

Da se vratim na početak, na famozni zakon privlačenja.

Suština je u tome da je nama uglavnom jako teško da se u dobro ubedimo i sa njim saživimo, a vrlo lako u loše da poverujemo i u njega se utripujemo. (I onda, logično, to loše i živimo.)

Zakon misli radi uvek. Samo, na žalost, mi prečesto kormilarimo u pogrešnom smeru.

(((Zašto je to tako, e to je već sasvim druga priča.)))

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor