Kijanu Rivs iliti kako stvarno biti drugačiji
Oko čega sve ljudi talasaju to je nekada čudo jedno. Događaj meseca tako ispade partnerka Kijanu Rivsa. Razgoropadi se narod silno. Moš’ misliti, nisu zadovoljni. Pa gde pored svih tih mlađanih lepojki tamo neku zarozanu babu da izabere. Pored svih tih zategnutih i utegnutih klinki ili plastificiranih cica on izabrao ženu svojih godina. (Koju zabole za estetske, modne i ostale diktate.)
Mislim stvarno, kako je smeo to da nam uradi. Ne može to tako! Mora i on k’o i ostali da šeta piletinu, a ne tamo neke grobove u pedesetim.
I najgore od svega, oni izgledaju srećno. I tri pare ne daju na to šta svet truća. Znači strašno.
Mene je cela ta drama zabavila. Licitiranje naroda o njegovom ukusu, a vala i onih koji su se dali na ozbiljne pripovesti na temu – feministička odbrana lika i dela Aleksandrice nam.
Podsetila me je cela ta gungula i na neka dešavanja u mom životu.
Nikada nisam spadala u kategoriju atraktivnih i popularnih devojaka/žena. Ni prineti lepojkama koje su žarile i palile. Najviše što od komplimenta dobih bilo je ono – simpatična mala.
Al’ nekim čudom sve su se dobri frajeri lepili za mene.
A komentari!
Uh, pljuštale su primedbe i zamerke (ljubomornih) žena a vala i zabrinutog muškinja.
-Šta je on na njoj našao,
-Ma bre nije nikakva,
-Brate alo, ružna je,
-Vidi kakva je mršava, kost i koža,
-Nigde sisa nema. …
Krpili su me obilato. A i njima se iščuđavali što su do očiju slepi.
Elem, enigma strašna. Šta su oni to u meni (takvoj neuglednoj) videli. E pa da je rešimo. Citiram ih:
-Ti si tako zanimljiva, zabavna, interesantna,
-Zasmjevaš me, s tobom nikad nije dosadno,
-Ti si tako opuštena, spontana, normalna,
-Ti si tako prirodna, s tobom ne moram da se foliram,
-Ti ne glumiš ludilo, ne poziraš nedodirljivost,
-S tobom čovek može o svemu da se normalno dogovori,
-Ti ne praviš ljubomorne scene i ne histerišeš na gluposti,
-S tobom mogu tako lepo da se ispričam. …
Ključna stvar je ipak većini promicala. Ali su baš zato oni obično brzo bili promaknuti u status bivših.
-*-
(((((Pre dosta godina B. je živeo u trosobnom stanu koji je delio s dva studenta. Jedan od njih ga je pitao nešto u stilu – zašto si s njom, kad možeš da nađeš i lepšu i mlađu. Odgovorio mu je – zato što je dobar čovek. Koji mesec kasnije klinac mu je rekao – sad kapiram, ona je stvarno dobra osoba.)))))
-*-
Većina muškaraca, tih boljih i lepših od mene, su svesno ili ne, previđali činjenicu da ne kalkulišem ni sa svojom naravi a ni dobroćudnošću. Previđali su zato što većina njih jeste o mnogo čemu kalkulisala.
LJudi i dalje ne razumeju da u davanju nema ničeg što čoveka osakati i ošteti. Naprotiv.
Dobrota je fenomenalna između ostalog i zato što je odnos prema njoj SAVRŠEN tester svakog odnosa pa i onog ljubavnog. Ako ste dovoljno inteligentni i emotivno izbalansirani lako uočite kada se to što ste od srca dali uzima olako i podrazumeva.
Primetite i dižete sidro. S osmehom. Bez drame, ljutnje i teših reči.
To kako se neki ophode prema tudjoj dobroti je njihovo ogledalo i nedvosmislen pokazatelj kakvi su ljudi. A ko ne razume suštinu dobrote sasvim logično je da bez nje i ostane. Ništa lično. Prirodni zakoni.
Za pravu ljubav nije dovoljno biti lepa, pametna, zanimljiva, sposobna (…) osoba. Dobrodušnost je ono što svemu daje smisao. Ona uokviri i oplemeni naše kvalitete. Ona nas drži na zemlji i ne dozvoljava nam da se umislimo.
Ako povrh svega toga još prođete i neka teška životna iskušenja i poraze, razočaranja i gubitke onda vas ta patnja nauči da drugačije gledate na ljude i život. Da pre svega tragate za plemenitošću i razumevanjem a ne za šminkom i botoksiranim osmehom.
I da, garantujem vam da je Kijanu sa Aleksandrom pre svega zato što je ona dobar čovek, pa tek onda sve drugo.