Kako se izboriti sa bezosećajnim i manipulativnim ljudima

holger-link-F35yZlpccdY-unsplash

Nebrojeno puta sam dobila pitanje kako se izboriti sa bezosećajnim ili manipulativnim ljudima.

Moj odgovor je uvek isti. Nikako.

Nema s njima borbe jer to vam je kao da pokušavate svinju da naučite da peva. Neizvodljivo.

U komunikaciji s ljudima koji nemaju osećaj za druge, ili su svesno orijentisani da iskorišćavaju, suština je u tome što oni ne misle da imaju ikakav problem i da u bilo čemu greše. Oni na sebe nemaju primedbe. Samo na druge.

U ovoj priči oni su nebitni jer su kao u matematici – nepromenljiva konstanta. Možemo se ubiti pričajući im, gledaće nas belo.

Poenta je šta ćemo MI da uradimo povodom njihovog ponašanja. Oni se menjati neće, potez je UVEK na nama. Na nama je da smislimo šta nam je činiti.

Dežurni pametnjakovići odmah odsečno i samouvereno kažu – otkačite ih. To otprilike izgleda kao da je neko toliki mazohista pa baš uživa da ga drugi, da izvinete, zajebava. Pa normalno da će svako da otkači nebitnu samoživu osobu na koju slučajno naleti ali ajde ti tako lagano i rešeno otkači nekog ko ti je rod: oca, majku, sestru, brata ili partnera.

Ajde se izbori sa kolegom, na poslu koji nisi u poziciji na brzinu da promeniš.

Ajde se izbori s prvim komšijom koji ti tambura po mozgu.

Ajde se izbori kada je ulog iole veći. To su skoro uvek teške odluke ili mučni emotivni lomovi ili prilagođavanja.

U odnosu s bezosećajnim i manipulativnim ljudima glavna stvar je u tome da razumemo šta suštinski stoji iza bezdušnog ponašanja i da vremenom naučimo da ga ne doživljavamo lično. Da na njega reagujemo kao da situaciju posmatramo sa strane.

Kad krenu provokacije treba shvati da šta god da se kaže i ma koliko smislen argument da se potegne i dirljiva priča o svojoj povređenosti ispriča – svinju nećemo naučiti da peva. Nemoguće je.

Ako iz nebitno kojih razloga odnos želimo da sačuvamo nužno je da se saživimo s tim da neko u sebi nema emotivni kapacitet. Kad to shvatimo onda od takve osobe prestanemo bilo šta da očekujemo.

Svi mi prvi put budemo šokirani ali kad neko 100-ti put uradi isto znači da drugačije ne ume ili neće. Da mu do mozga ne dopire. I onda tu čovek sam sebi treba da postavi pitanje – ok, ja ću i 101 i 1001 put da se potresem, pričam i patim a druga strana će i dalje da tera svoje – pa čemu sve to?

U nekom trenutku čovek treba da se opredeli pa:

-ili igra istu igru do kraja i stvarno postane teški mazohista i uživi se u ulogu žrtve,

-ili digne sidro i ode,

-ili se emotivno isključi.

U trećem slučaju priča manipulatora postane poznati refren na koji više ne reagujemo, na koji smo emotivno anestezirani. Pozadinsko trućanje na koje smo oguglali.

(((Ono što svakako treba naglasiti je da uvek treba da postoje granice preko kojih se ne sme ići. Postoje ponašanja koja su uvek neprihvatljiva.)))

Mogu da prodajem bajke da je ceo taj proces laganini ali životna istina je da nije. Teško je doći do trenutka kada vas otrovna peckanja majke ili zlobni komentari koleginice ne bole ali je moguće.

I vrlo je oslobađajuće.

Na kraju vam čak bude i žao što su divni spektar osećanja zamenili za svoj emotivni daltonizam.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor