Kako se gubi naklonost – priča iz života
Dešavanje od pre nekoliko godina. Scena prva.
Kažem – volim kinesku hranu, hoćeš da uzmemo nešto da probaš. Odgovor stiže momentalno. Konačno i isključivo – ja to ne volim.
Bi mi nejasno kako neko može tako kategorično da tvrdi da ne voli nešto što nikad nije ni probao. Međutim, iskuliram. Jelte, to je nebitna stvar. Drndaću se pored šporeta, ješće se paprikaš s krompirom. Da se slučajno ne odstupi od rutine. Od sigurice. Jbg, možda tiba zaboli od bilo čega drugačijeg. Da da, baš to.
Koji dan kasnije, u gostima. Scena druga.
Naručila sam kinesku hranu, kaže domaćica i dodaje – nadam se da volite. K’o iz topa odgovaram – obožavam. Koakter se kiselo kezi, ne progovara. Vuna kićo, gde njima da se kaže – ne volim. Plafon bi pao. Ma ne, zgrada bi se srušila.
Mislim se u sebi, gutaće pa makar se svaki zalogaj vraćao. I uredno će pojesti celu porciju. U život se kladim. Tako je i bilo.
Po povratku kući. Scena treća.
Pa ta kineska hrana uopšte nije loša. Uzdahnem i dodam – rekoh ti da je sasvim ok.
Naravoučenije – nije do konkretne stvari ili dešavanja, do ULOGA je.
Kad je ULOG veliki, kad je nužno ostaviti utisak veličine i širokih nazora, kad nije poželjno protivurečiti moćnima, onima koji mogu zatrebati, samo se smeška i šnira. Onda sve može i sve je lepo i sve je jestivo. Čak i kada nije.
Lako je odjebati one koji nisu (formalno) neko i nešto. Pred njima je lako biti svoj i opušten i onda u ime nakardne ideje bliskosti gurati svoje (sebične) interese ili forsirati strahove i isključivosti. Sve u ime – ma mi smo svoji, nećemo se prenemagati.
Istina je međutim da postoji jasno razdvajanje zarad koga i kada postoji spreamnost za „žrtvovanje“.
Pred nekim BITNIM ljudima je uvek sve potaman i prihvatljivo.
Lako se glumi nepokolebljiv stav u društvu onih koji se uzimaju olako. Čik da se to proba s onima za koje se proceni da bi se od njih moglo vajde imati.
Međutim, znate kako ja kažem – sve je ok i sve stvar izbora. Samo nema posle ljutnje što postanem slabo dostupna.
Ne padaju ljudi na krupnim greškama. Ljubav i naklonost se ubedljivo najčešće izližu na sitno.
Sitno po sitno, dok na kraju ne ispadne baš krupno.
-*-
A sad nešto novo. ČETVRTAK je dan za pitanja i odgovore. Vi pitate, ja odgovaram. Ako imate neke nedoumice, dileme i pitanja koje vas muče tu sam da na njih odgovorim i bar malo vam pomognem u njihovom razrešavanju. Poruke možete slati na vezeilibezveze@gmail.com
To je uvek tako zbog drugih ljudi. Šta će ljudi reći ako te vide da izlaziš iz okvira društveno prihvatljivog.
Situacija 1: Devojka influenserka se glupira za volanom i ona je tako zabavna…Ja se glupiram za volanom a on će heeeej šta to radiš??
Situacija 2: U marketu igram i pevam ako čujem dobru stvar
On: gleda okolo da li nas neko posmatra i kaže ljudi nas gledaju..
Ljudi generalno imaju problem u razdvajanju stvarno prihvatljivog i stvarno neprihvatljivog ponašanja. U tom smislu mnogo je niži kriterijum za tamo neke druge (nepoznate) ljude. Ponašanje bližnjih se doživljava mnogo ličnije, pa se u svemu tome često skrene u dvostruke standarde.