Kada žene varaju?

Na pitanje zašto vara svaka žena će reći – zato što se razočarala u partnera i njegovo ponašanje. Zato što se oseća izneverenom.

Razočaranje je međutim sinonim za mnogo toga. I ono je tesno povezano sa tim šta žena očekuje od muškarca.

Često su to vrlo različite stvari. Ono što je za jednu ženu neprihvatljivo za drugu može biti sasvim u redu. Ono što je za jednu ženu znak za uzbunu za drugu je sasvim obična stvar. Pri tome se za obe može reći da drže do sebe.

Rekla bih da način na koji žene vide sebe u mnogome određuje kakva će očekivanja imati od muškaraca. Neke od njih imaju nerealno visoko postavljene standarde i očekivanja a neke opet poprilično niske. Jedne se precenjuju, druge potcenjuju. Stvar koja im je zajednička je to da će se u ljubavi, pre ili kasnije, osetiti razočarano.

Kod žena koje se precenjuju razočaranost vezom je najčešće posledica nekoliko faktora:

Idealizovana očekivanja

Kada žena koja ima neutemeljeno visoko mišljenje o sebi uđe u vezu ona muškarca vidi selektivno. Zaljubljenost čini svoje, vrline blistaju, mane se i ne naziru. Ako se i naziru, one se olako otpišu kao nebitne ili čak simpatične. Ljubav u prvo vreme cveta. Nižu se romantični gestovi i znaci pažnje. Svako malo stižu sitni ili krupniji pokloni. Oboje se trude da ostave najbolji mogući utisak. Puni su entuzijazma i oduševljenja jedno za drugo. Cvrkuću se ljubavne izjave, oboje su opijeni pomalo stašću a pomalo idealizovanom slikom druge strane.

No, tu vrstu opčinjenosti nije moguće, a ni prirodno, beskrajno održavati. Pre ili kasnije, kad se stišaju naleti hormona, ljudi se pokažu onakvim kakvi zaista i jesu. Za neke žene je slika koja ostane neprihvatljiva. One zapravo i ne žele običnog muškarca, oni žele sliku koju su izmaštale. Njihov standard onoga šta muškarac treba da im pruži je nerealan.

One su opčinjene idejom zaljubljenosti a ne konkretnim muškarcem.

Ne radi se ovde o tome da li je on stvarno loš, da je glumio samo da bi osvojio, već o a priori nerealnim očekivanjima koja dovode do razočaranja i u slučaju da je muškarac sjajan.

Ako je lestvica previsoko postavljena niko je neće preskočiti. Elem, razočaranje je garantovano.

Neke žene u potraživanju konstantne pažnje ne vide ama baš ništa pogrešno. One ne žele da razumeju da je zaljubljenost samo stanje opijenosti, površnog i plitkog pogleda na partnera koji se ne može dugo održati. Ono je samo jedan od načina da se ljudi povežu a na njima je da vremenom uvide da li vezu mogu da prodube i nadograde. Da li mogu zaljubljenost da pretvore u ljubav.

Neke žene to naprosto ne prihvataju i radije biraju uvređenost i rezignaciju, a potom se daju u potragu za novim ushićenjem. Neke prekidaju veze a neke biraju varanje.

Razmaženost

Za neke žene, a nećemo se lagati, ima ih, pitanje vezivanja za nekog muškarca svodi se na to koliko je on spreman da im ugađa. Ako je postavka vaspitanja od malih nogu takva da je curica centar sveta svojim roditeljima, ako joj se sve želje odmah ispunjavaju, ako se njenim propustima i neprimerenom ponašanju ne pridaje pažnja ona svakako neće izrasti u osobu koju posebno zanima to kako se drugi osećaju. Ona će kroz život ići u ubeđenju da su drugi tu zarad toga da bi ispunjavali njene prohteve. (Kao što su to uvek činili roditelji i bližnji.) Takođe i u uverenju da drugi ljudi treba da budu srećni što su uopšte dobili šansu da ispunjavaju njene želje.

Muškarac koji uđe u vezi s takvom ženom je uvek u problemu. Ma koliko je voleo on će se pre ili kasnije naći u situaciji da ne može ili ne želi da ispuni očekivanja koja su pred njega postavljena. Sem toga, opet pre ili kasnije, on će poželeti više od mrvica njene pažnje. Više od toga da bude srećan samo zato što je izabran. Što ga je udostojila svoje pažnje.

Kod princeza na zrnu graška razočaranje je takođe zagarantovano. A kako ga one razrešavaju? Pa tako što će se divljenje potražiti drugde.

Za većinu je to mnogo lakše od priznanja da su u stvari zaglavljene u infantilnosti i bez jasne ideje šta stvarno žele od života.

Materijalistički koncept

Danak vremenima u kojim živimo je opsednutost novcem i njegovim izjednačavanjem sa uspehom i srećom u životu. Dobro se udati tako postaje imperativ za mnoge žene. U to ime se u potrazi za adekvatnim partnerom mnogo šta previdi i olako otpiše. Lagodan i rasterećen život u nagoveštaju čini da se naslućene negativnosti svedu na ono – ma niko nije savršen.

Međutim, obično biva da to što se svesno eliminiše kao nebitno dođe glave. Obično biva da bogati dasa, koji je uvek poželjna meta nekih drugih dama, posle nekog vremena izgubi interes za ženu za koju se vezao. Onda njoj kao opcija ostaju ili razvod ili varanje. Mnoge biraju ovo drugo, obično iz konformizma.

Ovde problem nije u tome što se gleda koliko muškarac ima novca i da li ume da ga zaradi, već što se SAMO to gleda. Što se ne gledaju i ostale i te kako bitne stvari. Što se sreća izjednačava samo sa materijalnim faktorom a karakter muškarca i uzajamna kompatibilnost stavlja u drugi plan. Što se kalkuliše u smislu – ma samo da ja njega privučem i vežem za sebe, posle ću već naći strategiju kako da stvari hendlujem dalje.

Sve te računice, sve te igre osvajanja ili žmurke, kao nešto što nema temelje u istinskim emocijama i prepoznavanju naravi pre ili kasnije stigne na naplatu. Samo je način te naplate i kamata drugačija. Samo je vrsta razočaranja drugačija.

**U sledećem tekstu kako žene potcenjujući se prave promašaje u partnerskim odnosima.