Frustracija ponekad JESTE inspiracija

by Nada Stepanovic

8. oktobra 2020.

505

Čitam pre koji dan tekst dečka u 30- im koji je veoma uspešan u svom životnom pozivu kako s dozom rezignacije proziva ljude koji su kroz školovanje omalovažavali i osporavali njegove ambicije. Tekst je bio napisan iz srca i uverenja ali s primetnom dozom ogorčenja i besa.

Ono što mnogo ljudi i dalje ne razume je da svet nije krojen po našim konkretnim potrebama, željama i namerama. Ne postoji sistem tako dobar da zadovolji potrebe svakog njegovog člana. Elem, uvek se neko oseti za nešto uskraćen.

To ne samo da je normalno, već je i do određene mere poželjno.

Zašto?

Zato što nas podstiče da se izborimo za ono do čega nam je stalo. Jer, ko na prvoj prepreci odustane znači da stvar i nije bila tako bitna.

Određena doza frustracije je nužna kako bi nas nagnala da postrojimo svoje prioritete.

Uljuljkanost u podršci i veličanju ume da bude umesto puta uspeha, slepa ulica samodopadljivosti.

Svaki sistem se koncipira tako da odgovara najvećem procentu ljudi, dakle prosečnom čoveku.

Navešću primer – zamislite da se u školi standard znanja postavi na nivou genijalaca. U tom slučaju bi se 98% procenata dece osećalo nedorasalo ili čak glupo. Šta mislite kako bi to uticalo na njihovo samopouzdanje i spremnost da se trude i rade i kakve bi posledice na njihov dalji život imalo?

(((Ono što je s druge strane nedopustivo je da se prag znanja snizi na nivo onih koji nemaju kapacitet za njegovo usvajanje i razumevanje ili ih škola i učenje uopšte ne zanimaju. U tom slučaju bi se ogroman procenat ljudi osećao realno uskraćeno i osujećeno da se adekvatno osposobe za život.)))

Divno bi bilo kada bi ljudi imali dar da prepoznaju tuđe talente i podrže ih na pravi način. Međutim, realnost je da svet nije po meri natprosečnih. A možda i ne treba da im bude po meri. Možda ih upravo ta zakinutost i osećaj nepripadanja tera da daju najbolje od sebe, da se dokažu da vrede, da se izbore za svoje vizije. Nerazumevanje okoline, reči osude ili ismevanje (ma koliko bilo nesporno neprijatno i ružno) ih tera da se trude više kako bi svoje ideje sproveli u delo. Kako bi i sebi i drugima dokazali da put kojim su krenuli ima smisao i značaj.

Da li iko misli da je Nikoli Tesli svet i život posipao latice ruža dok je sledio svoju viziju?!

Vinsent van Gog je za života prodao jednu sliku i prošao pakao a danas je jedan od najpriznatijih slikara svih vremena.

Naši roditelji, nastavnici, kolege, poznanici su ljudi sa svojim vrlinama i manama. Njihovo ponašanje je određeno njihovim sistemima vrednosti i uverenjima i u malom procentu je namerno maliciozno. Oni delaju iz pozicije SVOJIH ubeđenja i ideja o svetu i ljudima. Otuda pre nego što se na njih ospe paljba valja se zapitati šta stoji iz reči koje nam se ne dopadaju, koje nam ne gode. Valja se zamisliti da li se iza svega toga možda krije NJIHOV strah od nesupeha i poraza ili žal što i sami nisu dosanjali svoje snove.

Zato dragi moji pre nego što vam zastane knedla u grlu zbog nepravdi koje ste preživeli, zbog ljudi koji su vas osporavali i kinjili, pomislite da možda baš u inat njima jeste tu gde ste. Uspešni i zadovoljni sobom.

Tapšanje po ramenu godi ali ume i da uljuljka.

Prepreke i teški izazovi nas uznesu. Oni su tu da otkrijemo koliko smo moćni i jaki a ne da se punimo jedom i čemerom jer nas drugi ne vole i ne razumeju.

Penjanje uz brdo je vrlo naporno ali je na vrhu bogovski pogled. I plus je tu svest o tome da imamo spretnosti i veštine da ako zatreba savladamo i druge uspone.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com