Forma je jedno a život nešto drugo

chairs-971910_960_720

Ponekad se zapitam da li bi trebalo da pišem tekstove koji se ciljano bave određenim psihološkim problemima. Na uobičajen način, udžbenički pomalo. A onda sebi kažem, može i tako ali onda ja ne bih bila ja.

Pišem često o temama iz “običnog života” jer želim da ukažem na jednu bitnu stvar.

Većina problema s kojima se ljudi suočavaju su posledice niza sitnih životnih promašaja, podrazumevanja, nedelanja, odlaganja, pogrešnih procena, malih trulih kompromisa i sl. koji su vremenom od grudve napravili lavinu. Retko kada su to holivudski zastrašujući scenariji.

Gro lične teskobe i nemira, dilema i nedoumica, strahova proizilazi iz tih naizgled sitnih dešavanja. Poput niza pogrešnih skretanja i eto nas tamo gde ne želimo da budemo. Zapitani – šta ovo bi, u čemu je štos, pa ja sam sve po PS završila.

Dragi moji, forma je jedno a život drugo.

Karakter se ne uči u školi, on se gradi baš preko tih naizgled sitnih uobičajenih epizoda koje su sastavni deo „običnog života“. Knjige nas uče zanatu ali ne i tome kakav će biti naš pogled na život, ljude i svet. To kako se nosimo sa izazovima nam daje identitet i gradi uverenja. Ona koja će nas ili pokopati ili uzneti.

To kako reagujemo na sitne provokacije, na ukazane pažnje, na stavove drugih ljudi, na svakodnevna dešavanja nas opisuje bolje i preciznije od sile škole i diploma. Te male usputne epizode su testovi koji će odrediti našu ličnost, na kojima počivaju temelji našeg doživljaja života.

Znate ono:

Ma jeste on dobar lekar ali brate težak ko crna zemlja, večito namrgođen i nadrndan. Ne do bog da ga šta priupitaš odmah sikće.

Majstor je svaka mu čast ali jedva čekam da mu vidim leđa, udavi koliko je naporan, ne zaklapa od kako na vrata uđe.

Kažu da je dobar advokat ali toliko je umišjen i nadobudan da je to nepodnošljivo.

Kao ljude nas ne odredi i sreću ne ispiše diploma i položaj u društvu već stav s kojim idemo kroz život i kako se prema drugima ophodimo. I baš zato je bitno da razumemo da –

život najpre napišu male stvari dok se išćekuju velika dela.

To što otkačimo deset „nebitnih ljudi“ jer čekamo onog jednog bitnog, uvek stigne na naplatu. Onda kad taj neko bitan nas otkači. E tad usledi ona čuvena zapitanost – šta ovo bi, pa ja ovo nisam zaslužila.

Da li je baš tako? 

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor