Dežurni mrzitelji

bes

Ljudi na mrežama kače sve i svašta. Kad izuzmemo fotografije i objave ličnog karaktera najčešće se dele sadržaji koje možemo svrstati u 4 katergorije:

-Humor u vrlo različitim oblicima,

-Dnevno-politička zbivanja i varijacije na temu,

-Linkovi informativno-edukativnog karaktera,

-Blogovi.

Ljudi obično miksuju sve po malo no ima i onih čije su objave uvek istog tipa i svedene na pljuvanje nekoga ili nečega. Često je to baš rafalna paljba u kojoj se reči ne biraju. U blažem obliku je to ismejavanje.

Skoro sam naletela na profil i uočila da ni jedna jedina objava nije imala čak ni humorni ton. Brat se dao u glorifikaciju mržnje. Jake i teške reči, psovke i kletve a što je najluđe s punim ubeđenjem da je njegov prilaz odraz intelekta i pronicljivosti.

Ono čega očito nije svestan je da postoji BITNA razlika između ukazivanja na loše i neurotično-histeričnog afektiranja. Prvo podstiče na akciju i promišljanje o tome šta delati da se problem reši a drugo izaziva u najboljem slučaju gard a u gorem je poziv na linč.

Kad ljudi u mom prisustvu krenu da dominiraju sa zgađen sam fazonom na način da se utripuju da su zbog toga velike face i da slepima vid vraćaju, obično gledam da se – pogađate – što pre udaljim. Na netu takve izbacim s liste prijatelja i svi srećni.

Stvarno mi nije gušt ni letimičan pogled da bacim na te verbalne bljuvotine.

Nalećem s vremena na vreme i na profile na kojima, sem objava tipa – moja sjajna/savršena/fabulozna/čarobna/uspešna porodica i ja, sve druge su podsmeh i omalovažavanje nekoga ili nečega.

I ta me kombinacija tera na bežaniju. (Ma jašta sestro/brate, ti i tvoji bogom dani a svi ostali ološ zadnji. Pazi da ne poverujem).

Možda nisam u pravu, ali ta mi kombinacija – sebe hvalim druge kudim – mnogo liči na simptom frustracije. I to debelo zapuštene.

Sve u svemu, klonim se ljudi koji su skloni neodmerenim, žestokim rečima i vređajućim komentarima.

A znate zašto?

Zato što je samo pitanje vremena kada će im zasmetati nešto što ja kažem ili napišem. A to će ih, (naravno) isprovocirati da se kao gladne hijene obruše na mene.

Kod takvih ili je po njihovom ili ste zlo najveće. Nema sredine.

Napisala sam to mnogo puta – nema život reprizu i ne treba svoje dragoceno vreme  trošiti na dežurne mrzitelje. Ne treba se daviti u njihovom čemeru.

Kažu da je danas skoro pa nemoguće živeti bez društvenih mreža. Možda je tako. Ali naša moć kad su te mreže u pitanju uopšte nije zanemarljiva. Ne treba to smetnuti s uma. Ako u realnom životu ne možemo uvek da se izvučemo iz kandži večitih negativaca na mreži definitivno ne moramo da trpimo ničije odijume negative ili bilo kakva bulažnjenja.

Zato kad vidim da neki baš preteruju lepo ih pošaljem prvo na klupu za rezervne igrače a ako se ne saberu, u istoriju. Brate/sestro širi mržnju negde drugde.

Za druge ne znam, ali ne volim da mi kradu osmeh.

Život je sam po sebi često dovoljno komplikovan i težak da bi trošili energiju na tuđe frustracije i animozitete, na tuđe prezire i čemere. Imamo mi svi i preča i pametnija posla.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

2 komentara

  • Ništa net nije drugačiji od stvarnosti. Seti se onih slavopojki o javnim ličnostima, glumicama i pevaljkama najviše: najsrećnije na svetu, obožavane, srećni brakovi… i posle mesec, dva, pet…godinu najduže, usledi razvod. A ovi što pametuju, samo su dobili novu govornicu, jer su u stvarnosti prestali da ih slušaju. Isto ko i emocionalni vampiri, koji među ljudima koji ih okružuju više nemaju žrtve spremne da ih trpe pa ih sada pronalaze na netu. Ali zato, Bogu hvala, mnogo je više oko nas ljudi vrednih pažnje koje i ne bismo sreli da nije neta.

    • Net je ogledalo stvarnosti. Ljudi su takvi kakvi jesu i ne postaju na netu mnogo ni bolji ni gori. Samo net pruža prostor da se ljudi u svojim umišljenostima razmahnu. I da, neki na netu dobijaju pažnju koju u svom okruženju teško da bi. Ali opet, ko pretera lako bude poslat u istoriju.

Ostavite odgovor