Daš im prst a oni bi celu ruku…

thieves-2012532_960_720

Svi smo se mi nekad u životu sreli s ljudima čiji je stil ponašanja – daš im prst a oni bi odmah i celu ruku.

Ovo novo moderno doba posebno pogoduje takvima. Sve se vrti oko pitanja koristi pa mnogi bez stida i obzira grabe.

Neki su u alavosti da za ništa dobiju sve stvarno besramni. Neki svoju nezaježljivost pakuju ipak malo suptilnije.

Međutim, primećujem da većina onih koji vrlo svesno i ciljano koriste druge to svoje ponašanje ne samo da ne doživljavaju kao problematično, već naprotiv, kao svoju vrlinu.

To da se neko zajebe, da se izmuva, da se iskoristi, da se navata na mulu ili ljiga fore, da se prevesla nagoveštajem potencijalne uzvratnosti, sve se to doživljava kao dostignuće.

Oni su, jelte, sposobni da zajebu a druga strana je glupa i naivna i otuda i treba da plati. (Ko te jebe bolidu).

Takvim se „podvizima“ neki čak i hvale. Strava, bre vidi koja sam faca. Nasankao sam onog retarda.

Šta je problem s ovakvim ponašanjem?

Na prvu loptu ono deluje stvarno dobitnički. Ne daš ništa a izvučeš ćar.

E pa caka je u arogantnoj proceni alavaca da su ljudi gluplji nego što realno jesu. Naime, oni koji su skloni ideji da kroz život krljaju tako što će manipulisati drugima uvek imaju jako visoko mišljenje o sebi a nisko o drugima. To polazište na iole duže staze je težak promašaj. Nisu ljudi uopšte toliko tupavi koliko se umišljenima čini.

Dovoljno puta su me u životu na „brzinu obradili“. Ih kakvog je tu trijumfalnog cerenja bilo. Međutim, znate kako ono ide – prevariš me jednom, sram te bilo, prevariš me drugi put, sram me bilo.

Svaki gest otimačine, na sitno ili na krupno, je nedvosmisleno deklarisanje ljudi o time ko su i kakvi su.

Mogu oni da misle da su sposobni i moćni jer su me jednom zajebali ali moje je da im to nikada više ne dozvolim. U tom smislu, retki su oni koji su me dva puta žednu preko vode preveli.

Problem sa nadobudnima i jeste u tome što oni pretpostave da će im muljevine doveka prolaziti. Da će beskonačno moći da žare i pale. Ili da će navek biti dovoljno žrtava.

To ne ide tako. Alavost i grebatorstvo kao stil života donosi „uspeh“ na kratke staze. Na duže, ljudi koji su im skloni se osuđuju na poprilično usamljenički život.

Srpski rečeno, ne vole ljudi budalama da ih prave. Baš ne vole.

Ps. Pošto ja nisam osoba koja se svađa i raspravlja (samo nestanem s radara) neke velike muljare i dalje pokušavaju da mi se “uvuku pod kožu”. Njima i dalje nije jasno o čemu se radi.

Pa sad vi procenite ko je tu glup.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor