A kako vi planirate?

lindsay-henwood-7_kRuX1hSXM-unsplash

Obično oko nove godine svi mi rekapituliramo godinu iza sebe. Gde smo a gde bi voleli da budemo.

Uvek su mi bili fascinantni ljudi koji u svako novo leto ulaze sa striktnim planovima šta bi sve da urade i gde da stignu. I uvek sam se smeškala kada isto i meni predlože.

Okvirne ideje to svakako, sve ostalo nikako.

Uobičajeno poimanje planiranja nije za ljude kojima je potreba za slobodom i spontanošću osnovna crta ličnosti. Planiranje koje ne ostavlja dovoljno prostora je poput amova na senzibilnu dušu. Samo jalov i frustrirajući pokušaj da se bude dobar po tuđim standardima.

Nije to svakako poziv da se lelemuda okolo i kontemplira plafon već da se manemo imitacije ljudi koji žive rutinu i poredak kao sastavni i najbolji deo svoje ličnosti.

Rutiniran život, u meni lično, izaziva napad frustracije i osećaj sputanosti i uskraćenosti. Što se više upinjem da ostanem dosledna striktnim planovima to u meni raste veća odbojnost i animozitet. Osećam se kao da me neko na silu gura u kalup i ukida mi time pravo na kreativnost.

S druge strane, jasan red i poredak neke ljude čini mnogo produktivnijim. Precizan raspored im daje osećaj smirenosti i kontrole, takođe priliku da se bolje organizuju, ubrzaju i izvuku najbolje iz sebe.

Elem, nije sve za svakog.

Sem toga, korona je pokazala koliko insistiranje na rigidnom planiranju može da bude zaludna rabota.

Svet se ne vrti oko nas, niti naših potreba i želja. Iako nekada insistiramo da uz čeličnu volju i kristalno jasne ciljeve sve mora da štima, ipak ne mora. Ima tu još ponešto što baš i nije do rada i istrajnosti, odgovornosti i upornosti.

(Ili spremnosti da ustajemo u 6 ujutru i radimo gimnastiku do 7. I klopamo bejbi spanać za ručak.)

Ima ponešto i do osluškivanja sopstvene duše a ne samo do biznis plana koliko monete mesečno treba u džep da se slije i koliko novih zemalja obiđe.

Biću sasvim iskrena, bilo mi je pomalo otužno pokušavanje nekih da se grandiozno osmišljeni planovi za maleroznu 2020 spasu i strmoglav proglasi za željno čekanu priliku za odmor. Da se opet sve pretvori u ono – držim čvrsto sve konce u rukama, sve je ovo za moje najbolje dobro.

Najiritantniji deo priče je upinjanje da se pokaže da je sve UVEK pod kontrolom. Da se iskliznuće iz šina proglasi za sitan problemčić i svejedno prevede u pobedu.

Pričati kako se šiba kroz život brzim vozom, kako je sve sjajno i baš tako treba a onda kad je korona sve okrenula naglavce taj prisilni odmor proglasiti – baš je pao k’o kec na jedanaest – nekako ne ide.

Čovek pomisli, ko koga tu… Pre će biti da se tu redovno malo ili mnogo o koječemu lagilo.

Šta želim da kažem?

Batalite tuđe recepture uspeha, jake reči i motivacije, cakane slike, jer bog zna šta je na pozadini ispisano.

Ljudi često prave planove na silu, obuzeti time kako neki uspešni DRUGI sve umeju i mogu, kako njima sve ide. Ljudi konstantno pokušavaju da se uteraju u nečiji tuđ red i poredak ili u red i poredak koji se najviše reklamira. To naravno retko uspeva i eto nas ponovo u krugu razočaranja uz novu nalepljenu etiketu – nesposobna sam, ništa ne umem, svi su drugi bolji i sl.

Malo ko razmišlja šta je iza slike striktnog reda i rasporeda u sat i dan. Malo ko ima jasnu ideju za koga to stvarno ima svrhu i poentu.

Treba praviti planove primerene sopstvenoj naravi i temperamentu. Orijentisati se prema ličnim afinitetima i raditi tempom s kojim možemo da se saživimo.

Treba živiti SVOJ život. Onako kako vam srce i duša poručuju a mozak na to pečat udari.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor