A kako se vi nosite s problemima?
Čujem pre koji dan izjavu – ne razumem kako život nekim ljudima samo probleme i patnje servira a drugi uživaju i nikakve muke nemaju. Stvarno nije fer.
To je poprilično pogrešan pogled na život a u nastavku ću objasniti zašto.
Svakome je lična muka najveća. (To znamo). A porediti ih i takmičiti se za titulu – najveći paćenik – priznaćete, deluje baš glupo.
Poenta problema nije da se u njima udavimo već da uz njih ojačamo.
Svaki rešen problem je odraz naše spretnosti i istrajnosti. On je potvrda da umemo i možemo. Da imamo u sebi sve potrebne alate i sposobnosti.
Odsustvo izazova je odraz životnog tavorenja. To znači da ne brusimo svoje alate. A zna se šta biva kada oni stoje u šupi. Zarđaju pa traže kojekakve popravke ili postanu skroz neupotrebljivi.
Tipičan primer za ovu priču su prezaštićena deca, ona koja žive u uslovima gde se roditelji pobrinu da nemaju nikakve brige, koji umesto njih rešavaju svaku sitnicu i zaležu i kada treba i kada ne treba a sve pod parolom – da se dete ne muči.
No, kada deca više nisu deca ispostavi se da i suočavanje s naivnim izazovima postaje zastrašujuće a problemi poput agonije.
Zašto? Zato što nisu na vreme naučeni kako da se nose sa iskušenjima.
Takođe, problem je i očekivanje da uvek neko drugi treba da rešava i sređuje njihove frke.
Treći problem je neminovno javljanje osećaja razočaranosti i izneverenosti kada shvate da život uopšte nije onakav kakvim su ga oni zamišljali uljuljkani tetošenjem roditelja. Uz njega često ide i osećaj nekompetentnosti i da su gori od drugih. Ili pak osećaj da im drugi duguju isti tretman kao što su ga imali kod roditelja, što vodi novom problemu – osećaju besa i u odnosu na roditelje ali i ljude uopšte kada shvate da drugima ne pada na pamet da im ugađaju i poturaju grbaču.
Mislim da je suština jasna.
Dugotrajno odsustvo suočavanja sa uobičajenim životnim izazovima u nekom trenutku izaziva gomilu vrlo ozbiljnih problema.
U boljem slučaju letargično-apatični prilaz životu sažet u rečenicu – jbt sve mi je smor.
Problemi su sastavni deo života. Uz nih rastemo i razvijamo svoje emotivne, intelektualne i socijalne kapacitete. U suprotnom ostajemo zaglavljeni u infantilnom doživljaju sveta i ljudi i kmečimo na svaku sitnicu.
-*-
Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče strahovi ili ste zaglavljeni u nekom ljubavnom ili životnom problemu, ako se ophrvani pitanjima na koje nemate odgovor, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. I mogu da vam pomognem. nadastep@gmail.com