Zašto ne volim zimu
Ni kao mala nisam volela zimu. Hladnoća i ja nismo u ljubavi. Svo to truntanje i oblačenje a svejedno bih se smrzla. Nikada meni nije bilo dovoljno toplo. Ma muka živa.
A ono kao skijanje i klizanje, joj. Ni na rolšue stala nisam a kamoli da rizikujem da se na ledu skršim. Stvarno se ne sećam da sam ikada uživala u snežnim čarolijama. Ne znam, možda kao sasvim mala.
Ali nije problem bio samo u hladnoći. Odsustvo boja i svetlosti me je oduvek deprimiralo i ubijalo volju za životom. Sivilo i magla. Mrak u 4 popodne. Totalni bedak.
Međutim, sve se to nekako i moglo preživeti ali miris zime, to je ipak bilo najgore.
Sad će neko da se zapita – šta ova tripuje. Kakav bre miris zime.
Za mene je zima asocijacija na težak i daveći miris gareži. Svi živi su se grejali na ugalj i drva. Toplane su radile na ugalj ili mazut. U poslepodnevnim satima gusta magla dima bi se spustila i taj odurni smrad se uvlačio u sve pore.
Dišeš k’o riba na škrge, u ustima ukus kao da si automobilsku gumu žvakao. Sve je smrdelo na paljevinu. A potpuna „gasna čarolija“ je nastajala kada bi Zorka odvrnula ventile na svojim dimnjacima. Bilo je dana kada su nas puštali da idemo kući jer se u školi nije moglo disati. O da, lepote života u Šapcu u srećna prošla vremena.
Svanulo mi je kad sam se prešla da živim u Zemun. Možda čudno ali je istinuto. Prodisala sam.
Sad svi trube o zagađenju. Opšta kataklizma. A istina je da se oduvek u njemu davimo. Samo što pre koju deceniju o tome nisu postojala meranja.
Ne mislim da je situacija gora nego pre. Mrtva traka. Nijanse su u pitanju.
Definitivno sada ima mnogo više automobila i smog ima svog udela u priči ali s druge strane mnogi su se, pre svega zarad svog komoditeta, s uglja preorijentisali na neke sofisticiranije i manje zahtevne ali i čistije modele grejanja. Sem toga, gomila fabrika koje su u „srećna socijalistička vremena“ radile i svesrdno dimile sada su ruševine.
Elem, kao i mnogo šta u životu stvar je do pozicije s koje se situacija posmatra. Istina s tim nema veze.
-*-
Prošli vikend kod mojih, kosa oprana i mirisna al’ ne vredi, par stotina metara do prodavnice bilo je dovoljno. Ništa regenerator, već miris gareži i dima. Miris mog detinjstva i zime.