Ljudi i ćudi

Đubre oko nas i u nama

Ne pali se čovek k’o mašina na dugme, pa program koji se izabere. Do juče naprasiti i nadrndani, a danas osmeh od jutra do sutra. Ne ide to tako u životu.

Pazi šta pitaš (ili velikani glupih pitanja)

Prišao je da se pozdravi s vlasnikom firme u kojoj sam tada radila. On nas je upoznao, najpre kurtoazno. Nisam očekivala da će bilo šta reći a kamoli pitati me. No čovek je kao iz topa postavio stručno pitanje.

Na čiji račun se šalite?

Kažu razne ankete da je smisao za šalu osobina koja se visoko kotira. Vole ljudi da se nasmeju a još više vole one koji rečima umeju da ih razgale i oraspolože. Ceni se društvo onih koji život ne tumače previše seriozno.

Nije svaki nezatražen savet kritika

Valja imati svest da dobre ideje mogu poteći sa vrlo različitih adresa. Nije svako drugačije mišljenje nebitno ili stvar kritike i omalovažavanja. Mi ih svojom percepcijom takvim pravimo.

Eh, da nam je samo jezik problem

Razumem suštinu i nužnost rodne ravnopravnosti. Međutim, svejedno ne mogu da se otmem utisku kako je mnogo šta u vezi s tim samo pošto-poto poravnavanje u formi.

Imati sreće i biti srećan – nije isto

Igram godinama unazad Slagalicu a juče sam imala sasvim novo iskustvo u toj igri. I na kraju ostala s facom koja govori – šta ovo bi.

Da li je korak više stvarno prevelik zahtev

Opasno me „fascinira“ jedan fenomen. Nekad stvarno pomislim kako bi to moglo da bude dobro sociološko istraživanje. Da se konačno utvrdi zašto je toliko teško načiniti taj jedan korak više.