Zašto muškarci varaju?

v6

Zašto muškarci varaju? To je pitanje koje muči mnoge žene. Tumačenja i odgovora je puno. Skoro sam naletela na jedan zanimljiv – zato što mogu. Propratila sam ga poluciničnim osmehom uz misao:

Mogu, naravno da mogu, samo moći je jedno, a želeti nešto drugo. Bitna razlika.

Kad se malo udubimo u tematiku nameće se nekoliko osnovnih pravaca razmišljanja koji nam mogu dati odgovor na pitanje zašto muškarci žele da varaju.

(Ovog puta o njima pišem samo okvirno a u narednim tekstovima ću pisati detaljnije ali i iz drugih uglova posmatrano. A da se muškarci ne osete prozvanim obećavam i tekstove o tome zašto varaju žene).

1. Živimo u vreme kada se vernost ne ceni.

Moderno društvo, savremeni stil života, sve te slobode i demokratska dostignuća skoro da nam nameću da je biti veran nešto prevaziđeno. Da za ljude koji žele da žive punim plućima to nije opcija. Oni jednostavno uživaju u svemu što život može da im pruži, i otuda zašto se vezivati za jednu osobu uz sav taj izbor koji svet nudi.

To je polazište koje previđa jednu suštinsku činjenicu. Živeći tim modernim (urbanim) stilom života gde je imperativ na materijalnim postignućima i brzini ljudi zapravo i ne ulaze u iole dublje odnose. Komunikacija je svedena na površnu gde je fokus na provodu, zabavi i seksu a ne na emocijama. Takav stil života ne vodi ka ljubavi i suštinskom zbližavanju ljudi. Otuda i jeste na svoj način vrlo logično da vezivanje za jednu osobu nije posebno favorizovana opcija. Sem toga, a kako se uopšte i vezati za nekoga koga zapravo i ne poznajete previše. Otuda se leti od cveta do cveta, iz jedne kratke veze u drugu ili žonglira s više partnera u isto vreme.

Muškarcima, posebno ako su vizuelno i materijalno privlačni ili pak zavodnički šarmantni, takav stil života savršeno odgovara, najpre u mlađim godinama. Štaviše, to je idealan način da se deklarišu kao dobri frajeri. Jer zna se kako ide, što više riba bolja reputacija. To što obično iza svega stoji žestoko nadriblan ego bez utemeljenja, ajte molim vas, koga to uopšte briga. To što je takav prilaz životu često odraz nezrelost i odbijanja da se prema bilo čemu i bilo kome razvije ikakava odgovornost to je sasvim drugo pitanje.

O odgovornosti će se razmišljati tamo negde posle 40-te. Možda.

2. Porivi s kojima se danas ulazi u brak vrlo često su poprilično upitni.

Ljudi se sve manje uparuju po principu ljubavi i kompatibilnosti naravi a sve češće iz nekog vida ili ideje koristi. (Obično, ali ne nužno, materijalne). Takođe, na vrhu spiska nepromišljenosti su neplanirane trudnoće ili zaslepljenost koja ide uz zaljubljenost. A svi znamo da ona s vremenom ne mora da pređe u ljubav, i na žalost, pre pređe u vrstu animoziteta.

Tada je opet poprilično logično da se mnogi, kada prvi talas zanosa prođe, kad realnost pokuca na vrata, osete razočaranim. A time i (brže-bolje) pozvanim i prozvanim da sreću, ljubav, ili šta god, traže u tuđem krevetu.

Loši sklopovi partnera uvek vode u neki oblik rezignacije a samo je pitanje kako će se ko nositi s tim osećajem da je promašio, da je pogrešno izabrao, da je preveslan. Neki brakovi brzo puknu i kreće se u ponovno traženje partnera. Neki opstanu zbog određenog stepena komoditeta koji muškarcima u njemu odgovara. Ili je razlog ono čuveno – zbog dece. Međutim, sve je to prečesto poželjna malograđanska forma dok se zapravo žive paraleni životi ili pak koristi svaka ukazana prilika da se malo prošvrlja.

3. Ljudi i dalje misle da su sklapanjem braka zaokružili priču o ljubavnom životu.

I dalje vlada uverenje da je pronalaženje adekvatnog partnera suština a da je sve posle manje bitno. Joj dragi moji kakva je to zabluda. Od zajedničkog života zapravo sve kreće. Svaka zajednica, pa i ona koja je zasnovana na prvoj ljubavi, svejedno zahteva uklapanje, toleranciju i konstantnu saradnju i dogovor. Dobar brak je stvar koliko god ljubavi i razumevanja toliko i kompromisa i ustupaka.

Međutim, dovoljno često se dešava da ljudi na to nisu spremni. Da iz različitih razloga nisu sposobni da ostave lično po strani a kako bi gajili zajedništvo. Bar ne onoliko koliko to od njih očekuje druga strana. Često se ispostavi da su pogledi na neke bitne stvari do te mere suprotstavljeni da to ni najveće ljubavi ne mogu da prežive. Ljudi onda (opet razočarani) krenu u zamerljivost, u nadmudrivanje i takmičenje, u vaganje koliko je ko doprineo i koliko se ko žrtvuje…

Sve u svemu, u nekom trenutku dolazi se do tačke kada su rezigniranost i osećaj izneverenosti toliki da se rešenje traži u nekom sa strane. Ili, ako ne rešenje, ono odušak. Neki muškarci to vide kao način da povrate samopuzdanje i poštovanje, da dobiju pažnju i naklonost koju u svojoj kući više nemaju. Da namire svoju sujetu ili pak stvarnu zakinutost.

4. Zabluda je takođe da ako postoji ljubavi i sloge jednom da će je biti doveka.

Za neke parove to važi ali ne za sve. Svi se mi s vremenom menjamo. To je normalan i nužan proces sazrevanja svakog čoveka. Sem toga, to je neminovnost i jedini pravi način da se uspešno nosimo sa životnim izazovima. Međutim, dešava se da parovi koji se vole i poštuju s vremenom te izazove počinju da doživljavaju i tumače bitno drugačije što dovodi do toga da na njih različito reaguju. Njihove liste prioriteta više nisu slične što vidi tome da se razvijaju u različitim pravcima. To u nekom trenutku, a obično skoro neprimetno, dovede do toga da jedno drugom postanu daleki. Dovede do toga da od onoga što ih je na početku vezivalo malo šta ostane. Da se zajedništvo svede samo na rutinu življenja a ne na istinsku povezanost i bliskost pogleda na život.

Neki ljudi jednostavno ne umeju međusobno da se isprate. Njihova interesovanja postanu različita i pre ili kasnije neko se u tom odnosu počne osećati prazno i na određen način zanemareno. Obično jednom od partnera, a često je to muškarac, u odnosu sve postane predvidivo i dosadno pa vrstu pažnje i potvrđenja ili pak inspiracije i uzbuđenja počnu da traže drugde.

Ovo su neki od najčešćih (mogla bih čak reći formalnih) razloga zašto muškarci varaju a u narednim tekstovima ću se više pozabaviti psihološkim i emotivnim konotacijama varanja, kao i time zašto su im neki muškarci skloniji a neki ne.

Ostavite odgovor