Možda će se nekima učiniti čudnim ali rekla bih da većina problema u komunikaciji proizilazi iz različitih definicija šta prijateljstvo treba da podrazumeva. Ako se te ideje ne uklapaju odnos je pisan za razočaranje.

Lično, komunikaciju svrstavam u tri kategorije:

• Poznanstva
• Drugarstva
• Prijateljstva

S poznanicima je komunikacija vrlo površna i svedena na opšte priče i to uglavnom kad se slučajno sretnemo.

S drugaricama je komunikacija češća, viđanja su stvar dogovora a ne spleta okolnosti. Priča je bliskija, više je tema za razgovor ali stepen intimnosti nije posebno visok a poveravanje kao opcija ne postoji.

S prijateljicama imam takav odnos da osećam slobodu da kažem ono što mislim i osećam bez straha da ću biti osuđena ili ismejana. Da imam hrabrost da govorim o stvarima koje me tište a da pri tome znam da će me druga strana saslušati i i reći svoje iskreno mišljenje. Pa čak i ako se ono drastično razlikuje. Da će mi, ako to može, pomoći kada mi zatreba.

Neke žene se u međusobnim odnosima klackaju između drugarstva i prijateljstva. Žele bliskost i poverljivost u određenim sverama ali u isto vreme neke teme izbegavaju i drže distancu. Naravno, ako su te teme za obe strane iste, odnos sasvim lepo funkcioniše, međutim ako nisu, konflikt će se javiti pre ili kasnije.

U nekom trenutku će se jedna od njih osetiti ili skrajnuto ili da su joj zatajene neke informacije. Tu se onda mašta pušta u pogon a ideje su uvek na nivou teorije zavere.

• Zašto ona to krije od mene.
• Da li za to postoje neki posebni razlozi.
• Možda ona misli da sam glupa pa je neću razumeti.
• Možda ona nema poverenje u mene pa misli da ću ja to istrtljati drugima…

Mislim da je svima jasno o čemu govorim.

(Valja takođe napomenuti da se ponekad dešava da jedna od njih želi drugarski odnos a druga prijateljski. Tu sreće nema.)

Drugi uobičajeni kamen spoticanja u komunikaciji žena su prevelika očekivanja. Problem se obično ogleda u tome da jedna od prijateljica traži pažnju više nego što to drugoj strani prija i time je na neki način guši. Ili pak očekuje uvek i za sve bezrezervnu podršku. U teoriji je sve to super ali u realnom životu to ne ide tako.

Kod preteranih očekivanja žene obično imaju ideje da ako im je neko stvarno pravi prijatelj treba uvek da bude tu za njih i uvek da ih podržava.

Biti uvek nekom na raspolaganju je vrlo nategnut koncept. Svi mi imamo lični život i svoje prioritete, probleme i dileme i postoje situacije kada prijateljstvo mora da ide u drugi plan. Takođe, biti blizak s nekim nikako ne podrazumeva da o svemu treba da razmišljamo isto.

Ljudi se uglavnom zbližavaju jer imaju sličan pogled na svet, slična interesovanja, jer se razumeju, međutim ako čovek nema slobodu da o ponečemu misli drugačije prijateljstvo će se u nekom trenutku naći na testu. Ako žena da bi nosila epitet dobre prijateljice treba da laže, onda se valja zapitati o suštini odnosa.

Prijateljstvo treba da podrazumeva slobodu da se ne slažemo u svemu. U suprotnom počinje da liči na ucenu.

Takođe često se dešava da jedna strana ima preterana očekivanja u smislu da želi da prijateljica pokazuje isto interesovanje i ushićenje za sve njene priče i dešavanja. To je obično argumentovano onim – ali ja tebe uvek i za sve pomno slušam i pratim.

Postavlja se onda pitanje, ako je tako, to onda znači da ona treba da glumi da uživa u priči o nečemu što ili ne razume ili je jednostavno ne zanima. Nismo svi isto znatiželjni i životno aktivni i sasvim je ok da nemaju svi istu količinu interesovanja i hobija. Ako neko ne voli sport zašto ga siliti da o tome sluša ili priča.

Priznaćete, pretvornost i moranje ne slažu se lepo kao epiteti uz prijateljstvo.

Mi žene bi smo morale da shvatimo da u komunikaciji jedne s drugima treba da tražimo ono u čemu se uklapamo i slažemo i da se toga i držimo. Da ne čačkamo mečku u smislu da tražimo stopostotna uklapanja. (To ne postoji).

• Sasvim je u redu imati više drugarica s kojima imamo neke zajedničke teme i s kojima nam je super da s vremena na vreme popijemo kafu.
• Sasvim je u redu imati ciljana druženja, ona koja ispunjavaju neke naše pojedinačne potrebe i želje.
• Sasvim je u redu imati prijateljice s kojima o nekim stvarima uopšte ne pričamo jer imamo različita mišljenja i nema potrebe da ih sučeljavama kad ima dosta drugih tema u kojima se savršeno kapiramo.

Prijateljstvo kao i ljubav traži fleksibilnost. Očekivati da u jednoj osobi nađemo baš sve, da ona ispuni sva naša očekivanja i potrebe je stvar utopije.

Višestruko smo blagoslovene ako nas život uputi na one s kojima se baš kapiramo. Koje nas razumeju i prihvataju takvim kakve jesmo. Koje umeju da nas uteše kada nam je teško. Koje su tu da nas podrže kad nam treba vetar u leđa.

I baš zato što su nam tako dragocene ne treba od njih očekivati sve i opterećivati ih teretom koji ni same ne bi smo mogle da ponesemo.

**Nastaviću se.

Najčešće DA.

Muškarac koji misli (ili umisli) da je zanemaren od strane svoje partnerke kada vidi privlačnu ženu reaguje i te kako. Ako od nje dobije mig da ima prolaz poleteće joj u zagrljaj. Neće razmišljati o tome da li je pametna, da li je promišljena, čime se bavi… On reaguje nagonski. Ona ga pali i to je to. Šansa se ukazala – akcija.

Nezadovoljna žena (s razlogom ili bez njega) kad vidi zgodno muško konstatovaće da je on lep i zgodan ali mu neće poleteti u zagrljaj jer se eto nudio. Ne pale se žene tako. Ona će, ako želi kontakt, dobro osmotriti dotičnog i potruditi se da proceni da li on ima i neke druge kvalitete. Muška lepota mnogim ženama nije posebno bitna, a svakako nije dovoljna.

((Istini za volju postoje žene koje na muškarce gledaju samo kao na priliku da se seksualno isprazne. Kojima je poprilično nebitno s kim će ići u krevet međutim njihov broj nije veliki. A posebno su retke one koje na takav način varaju.))

Žena od muškarca s kojim vara partnera očekuje da bude bolji od njega. Ona želi kvalitet više od onoga što ima. Želi muškarca koji će joj dati ono što njen partner nema ili pak ne želi da da.

Mnogi muškarci odmah pomisle da je to novac, pokloni i provod ali obično je ono što žene traže nešto sasvim drugo: pažnja, šarm, elokvencija, smisao za komunikaciju i humor. U svakom slučaju, žele muškarca pored kojeg će se osećati privlačno i kao žene i kao osobe.

Tu leži suština u razlici u varanju žena i muškaraca.

Muškarac ako reši da nije zadovoljan vezom, ako reši da mu partnerka nije dovoljna, vara najčešće nagonski. Vara kada mu se sklopi prilika ili kada je sam isprovocira. Ne unosi se on posebno u to ko je žena koju vodi u krevet. Najčešće ga to i ne zanima. Bitno mu je da ga ona privlači i uzbuđuje. Zanima ga seks. Priča ga samara. On najčešće želi samo odušak a ne zbližavanje.

Ako do zbližavanja i dođe, ono uglavnom nije plansko. Ono obično usledi donekle slučajno. Okolnosti nameste da mu se sem izgleda na ženi dopadne još nešto od onoga što ona nudi. Ponekad je to seks paket a ponekad to osećaj prijatnosti ili moći koji ima u njenom društvu.

Muškarci se lepe za žene s kojima imaju sjajan seks i u čijem se društvu osećaju posebnim i značajnim.

Žene žele to isto, samo je način kako će do tog osećaja doći nešto drugačiji.

Razočarana žena neće poleteti u zagrljaj lepotanu ako je to jedino što ima da ponudi. Žena ne želi na grbači nezrelog tipa ili ego manijaka u pakovanju famoznog baje. Žena ne želi bilo koga ko nju eto hoće. Ona ne želi reprizu veze u kojoj je samo s drugim modelom muškarca.

Čak i u slučaju da želi samo avanturu, obično će dovoljno pažljivo birati jer ne želi da još više iskomplikuje svoj već dovoljno komplikovan život. Čak i seksualno uskraćene žene neće tek tako bilo kome poleteti u zagrljaj.

U varanju žena ima više promišljenosti. Ali i više želje i potrebe za bliskošću. Žena u drugom muškarcu traži ono za šta je uskraćena, ono što joj u vezi fali. Uglavnom je to pažnja i naklonost.

Znam da bi sad neko mogao da prigovori a šta je sa onim lukavim lažljivim kučkama koje varaju naveliko i to uvek s jasnim ciljem da se dobro ovajde. Da, ima takvih žena, kao što ima i muškaraca koje će bajke napričati samo da pojebu a onda dotičnu momentalno odjebati.

No, to su već kategorije ljudi koji žive za manipulaciju. To je posebna fela onih koji i u domenu ličnih odnosa ne biraju sredstva da ostvare ono što su naumili. Nešto mi se ne mili na njih da trošim reči.

Da rezimiram, ama baš svaki čovek na ovoj planeti želi jednu te istu stvar. Da se u nečijem prisustvu oseća uvaženo, prihvaćeno i voljeno.

Međutim, u traganju za ljubavlju većina ljudi zaboravlja sledeće – da bi ono bilo uspešno nužno je pre svega uvažavati, prihvatati i voleti sebe.

Kad volimo sebe mnogo nam je jasnije i koga tražimo i šta želimo od veze i ljubavi. Tada je šansa da nađemo pravog ili pravu mnogo veća. Tada u partneru ne vidimo ni bajku, ni slamku spasa, ni iluziju bogatog života… Tada vidimo nekog s kim nam je udvoje lepo i s kim smo zajedno još bolji i jači. Tada vidimo nekog ko nas podržava i podstiče, ko nam je u problemu podrška i oslonac.

Tada se ne bavimo varanjem. Ne gubimo vreme na pogrešne ljude i ne glumimo srećne veze. Ne mirimo se tugaljivo s odnosom u kom smo tražeći u varanju kompenzaciju za ono što nam nedostaje. Naprosto, više cenimo sebe da bi olako pristajali na loše kompromise.