Jedan od mojih omiljenih “izuma” današnjice su – teorije zavere.

Internet nam je doneo poplavu i ultralaku dostupnost svakakvih informacija pa danas svi sve znaju i u sve se razumeju.

Da, živimo u vreme u kom se sve zna, al’ nam, gle čuda, znanja opasno manjkaju. 

Čini se kao da je ama baš sve podložno raspravama i filozofijama o famoznim – zadnjim namerama i smutnim radnjama.

Istina ne postoji ako samo jedna osoba reši da joj se ta istina ne dopada ili joj ne odgovara.

Danas svako može da uzme mobilni snimi par minuta svog viđenja neke situacije ili fenomena i pusti ih u etar. Uz ponešto talenta za reklamu i čista baljezgarija ili psihotični ispad postaje materijal za „prosvećivanje“ masa.

I tako u moru spekatakularno otkrivenih istina, otvaranja očiju, senzacionalizama ili katastrofizama, ili pak planski plasiranih laži, istine nema jer smo dovedeni u poziciju da sumnjamo u ama baš sve i svakog.

Od tih uragana i cunamija raznoraznih teoretisanja, od te sile od slobode misli toliko smo sluđeni da istinu ne bi prepoznali da nas i po sred čela opauči.

Poraznost teorija zavere nije u tome koje i kakve (nekada i apsurdne i sumanute) informacije stižu do nas, već u tome što je istina svedena na samo još jednu u nizu zavera.

A kada se istina zaodene velom sumnje, e tad kreće pravi lov u mutnom.

Svaki čovek bi valjalo da zna da nikada neće moći u sve da se razume niti da o svakoj stvari uopšte treba da ima stav. Takođe, da politika i estrada nisu svrha bitisanja.

Možemo mi sate, dane i mesece da provedemo istražujući po netu recimo o koroni i napajamo se sve grđim od grđih, “proverenim i dokazanim” informacijama i da usput slupamo godinu-dve svog života, nakupimo se čemera i besa i pri tome ama baš ništa ne promenimo.

Teorije zavere, koje po definiciji, imaju na različite načine plasiranu priču o zlu, za cilj imaju da obesmisle i pasivizuju svaki lični napor. Da nas učine apatičnim pionima imaginarno lošeg ili pak da nas bace u začarani krug kivnosti i mržnje.

A krajnji rezultat je svejedno isti – stopiranje sopstvenog života i pretvaranje kreativne energije u destruktivnu.

Sad će neko da se zapita – pa kako znati koji je sadržaj na netu Ok.

Vrlo lako – pratite kakve emocije u vama bude. Ako je to strah i nemir – što pre, što dalje.

Ne mislim da je izlaz u čitanju bajki već u biranju sadržaja koji inspirišu i podstiču na delanje a ne one koji nas ubijaju u pojam, pune srdžbom i izazivaju napade panike.

Gledajte svoj život, drugi definitivno neće.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com