Biti ili ne biti. Ostati ili odustati.

No, pre nego što se pozabavim time kako ljudi donose odluke da li će partneru oprostiti ili će pokupiti svoje krpice i otići, bilo bi interesantno napisati ponešto o tome kako ljudi reaguju kada saznaju da su prevareni. A za početak te priče malo o dokazima neverstva.

Najjači dokaz je naravno onaj kada, da prostite, drugu stranu navatate na gomili. Iz mog ugla gledano to je i najbolji dokaz. Sad će neko da pomisli – ova nije normalna. Ali slutite dobro, do kraja teksta će biti jasno zašto je to moje uverenje.

U ovom tekstu ću se pozabaviti uobičajenim reakcijama lepšeg pola na neverstvo.

Prilično sam ubeđena da svaka žena, ako ne svesno, ono intuitivno, zna kada neko treći uđe u igru. Nekada su to i vrlo uočljive promene u ponašanju partnera. Izlazak iz obrasca uobičajenog. Ostaje se duže na poslu, izmišljaju se neka potpuno nova zaduženja i obaveze, troši se više novca, odjednom se u život vraćaju stari drugari, sumnjive prepiske i tajnoviti razgovori i sl.

Nekada opet promena na prvi pogled nema. Formalno je sve isto ali osećaj da nešto ne štima visi u vazduhu. Mi podsvesno beležimo sve one suptilne promene u ponašanju, laži tela, glumu ili isforsiranost nekih emocija. U suštini, energija osobe koja vara je drugačija. Menja se njena percepcija života.

Neke žene se na manje ili više suptilne dokaze da se nešto dešava prave blesave. To najčešće nije svestan izbor, to je obično reakcija koja je posledica straha. Za mnoge je ideja da se veza raspada u domenu horora. Već i samo razmišljanje o tome da partner možda ima drugu za njih je zastrašujuće.

To su obično žene koje su i inače sklone da im strah kroji izbore u životu. Koje ne veruju dovoljno u sebe i sklone su tome da partnera vide kao neodvojivog od sebe. Kao nekog na koga se veoma oslanjaju najpre u smislu zajedničkog suočavanja sa izazovima života. Zato im nagoveštaj suparnice izaziva osećaj panike i otuda jak poriv za poricanjem onoga što osete ili uoče.

To su žene koje će znake pored puta relativizovati i prevesti  ih u neke sasvim desete probleme s kojima se njihov partner suočava. Ubediće sebe da umišljaju i tripuju. Opiraće se do kraja i pokušavati da održe privid stabilnog odnosa. Prevara za njih nije samo stvar emotivne izdaje već krah celog sistema života. Nešto s čim ne žele da se suoče.

Neke žene opet, kad im proradi crv sumnje, kreću u akciju. A mnoge i da kalkulišu. U skladu s tim kako doživljavaju partnera i vezu doneće odluke šta im je dalje činiti. Neke će se svojski potruditi da nađu dokaze. I onda s tim dokazima krenuti da isteruju na čistac odnos s partnerom. Neke će se više baviti razmišljanjem šta bi po njih bilo najbolje. Praviće vrstu odstupnice ako im je opcija razlaza bolje rešenje.

Neke će dok ne smisle šta im je činiti, ili dok im se ne namesti dobar corpus delicti, i same krenuti u potragu za osveženjem braka ili veze. Ono što im je zajedničko je da neće praviti ishitrene poteze, niti emotivne ispade. Svoju povređenost će progutati i posvetiti se nalaženju racionalnog rešenja koje je po njih najbolje. Neke zarad toga da bi sačuvale svoje dostojanstvo i ono malo ponosa što im je ostalo, a neke će pak smišljati osvetu. Ponekad i s paklenim elementima.

(Naravno, postoje žene koje su veoma nesigurne u sebe i sopstvenu vrednost pa ljubomorišu na sve i svašta. Koje u svemu vide dokaz prevare ali o njima ipak ne bih ovog puta.)

Osnovni problem s negoveštajem da partner ima ljubavnicu je nedostatak konkretnih dokaza.

Izaći pred partnera sa optužbama svedenim na slutnje je savršen način da ispadnete budala. I da date prostora drugoj strani da odglumi strašnu uvređenosti i povređenost. Plus da vam na nos nabije gomilu nimalo pohvalnih epiteta. Neki stvarno dobri glumci unešeni u svoju predstavu na kraju još nakon i aplauz dobiju. U vidu izvinjavanja žene što je eto, glupa ona, posumnjala.

Sem toga, suočiti nekog sa sumnjom da vara je savršen način da mu stavite do znanja da u buduće treba da bude pažljiviji. (O da.)

Dokle god ne postoje vrlo jasni i nedvosmislni crno na belo dokazi, mnogi od onih što su radi sedenju na dve i više stolica lagaće sočno i besomučno. Neki od njih će se u odbrani svoje nazovi nevinosti toliko zaneti da će preneraženo glumiti zgranutost takvim drskim optužbama partnerke. Ići će i korak dalje i optužiti nju ili za patološku ljubomoru ili pak da ona želi da ode pa smešta intige. (O da.)

Čak i kada postoje neki dokazi koji su van domena slutnji, muškarac će smišljati opravdanja ako želi da ostane u status u kom je. Joj što im tada radi mašta, pa to je čudo jedno živo. Oni će za svaki dokaz krivice naći obrazloženje. I za ruž na košulji, spotakla se koleginica … Mašta ubija.

U tom smislu, konkretna, da ne kažem konkrevetna akcija, je nešto što je stvarno teško prevesti u naivu. Za šta je nemoguće naći opravdanje. Seks na delu je neoborivi dokaz krivice. Ogavan način da se suočite s krahom ljubavi ali u isto vreme ste pošteđeni ponižavajućih (često višemesečnih ili čak višegodišnjih) laganja i pokušaja da od vas naprave histeričnu ludaču ili čak krivca.

Doduše, ima i onih koji će jedva dočekati optužbe za neveru i sukob da se okrenu i odu. To dešavanje je za njih savršeno, dobitna kombinacija. Svaliće krivicu na drugu stranu i odlepršati dalje. Sami inače teško da bi našli petlju da stanu pred partnerku i kažu – ne želim više da budem s tobom. Dopada mi se druga. O ne. Radije biraju da žena pokrene tu temu jer je to način da mnogo lakše i elegantnije izađu iz veze.

Ne postoji univerzalni savet u smislu kako se ponašati ako posumnjate da vas partner vara. Tu nema pravog rešenja. Ne postoji suočavanje koje će biti suptilno i  bezbolno. Sama situacija je uvek mučna i poražavajuća. Dokazi i pričao tome, to je uvek trauma.

Međutim, postoji nešto što svaka žena koja sebe poštuje i voli treba da uradi kada oseti da je u igru ušla druga. A to je – da dobro razmisli o vezi u kojoj je. Da koliko god to može smireno promisli o svom odnosu s partnerom.

Kada se čovek iskreno i neostrašćeno suoči sa tim kako stvarno doživljava emotivni odnos i kako zaista vidi nekog s kim živi, mnogo lakše će naći odgovor na pitanje šta bi valjalo na dalje činiti. I kako.

Međutim, to je diskutabilno tumačenje. Poprilično je teško otpisati kao nebitne neke druge oblike (hajde da to tako kažem) zbližavanja ljudi.

Teško je recimo zanemariti kada muškarac dane provodi na netu ćaskajući s jednom ili više žena a kada to partnerka otkrije spremno reaguje – šta se nerviraš, sve je to igra. Nije to ništa ozbiljno. Samo se malo relaksiram. Čista zajebancija.

Sajbet seks se, jelte, ne računa. Ne računa se ni flertovanje naveliko i bez trunke suptilnosti, ne računa se ni ako padne neko prepipavanja. Ništa se ne računa ako nema konkrevetne akcije. Možda bi zanimljiv protivodgovor žene na tu vrstu, muški gledano, vrlo naivne igrarije bila rečenica – ok, onda ni tebi neće smetati da se i ja tako malo zezam i rekreiram.

Ako nema seksa, sve je samo zezanje?!

Međutim, većini muškaraca bi na tu vrstu izjave zastala knedla u grlu. Bojim se da bi odmah krenulo ono – neće moći, kod vas žena sve to ima emotivnu konotaciju a kod nas muških je samo čisto zezanje.

Da li je samo zezanje?

Posebna tema za razmatranje su muškarci koji bi vrlo rado varali ali im se ne ukazuje prilika. Takođe je pitanje da li je ideal vrline muškarac kojem je svaka druga žena super osim one s kojom je ali zbog okolnosti, apatije, lenjosti i slično nema volje ili petlje da vara. Ali da se zabeleži, oni su verni. Nema se njima šta prigovoriti, oni ne idu iz kreveta u krevet. Ma, muškarci za primer?!

Opet, za neke muškarce je i usputan seks (jer se ukazala prilika) takođe nebitan. On svoju ženu voli ali eto dotična dama je bila baš na izvolte, pa da se šansa ne propusti. Ali on nema dalje aspiracije prema njom. Nema tu nikakvih emocija. Ona je već zaboravljena, to je bila čista fizika. Čemu frka.

Tu bi se opet moglo postaviti pitanje šta bi bilo da i voljena gospođa malo provetri brak s nekim nebitnim likom jer se baš nudio. Kako bi na to reagovao dragi muž. Ah, da naravno, uobičajen argument, muškarci varaju bez emocija a kod žena su one uvek u igri. Elem, nikako nije isto. On može, ona nikako.

Složićete se, varanje se može tumačiti na mnogo načina. Međutim, sve je to, dragi moji, priča o samozavaravanju.

Kad u glavu, na ovaj il’ onaj način, uđe druga, bitna il’ nebitna, trasira se put izlaska iz veze. Mentalno a počesto i fizički. Baviti se drugima je znak da u vezi nešto fali. A najčešće fali iskrenosti prema sebi, a onda i smirenog i otvorenog razgovora s partnerkom.

Suština je u tome da ljudi zapravo varaju sami sebe.

Mnogo lakše od bavljenja pravim uzrocima nemira je baviti se animiranjem ega. Mnogo lakše od iskrenog razgovora sa partnerkom je čavrljati s nepoznatom. S onom kojoj je lako prodati bajku.

Za mnoge muškarce je varanje način da pobegnu od ličnog nezadovoljstva. Lakše od bavljenja sobom je zavaravati se time kako će s drugom ženom sve biti bolje i drugačije.

Međutim, nije to do žene, jer ni jedna nikada ne bi valjala. Jer kako valjati muškarcu koji i ne zna šta hoće.

Činjenica je da neki muškarci nikada ne nađu sebe, pa nikada ne nađu ni ženu s kojom bi mogli biti svoji. Problem je u tome što ne znaju šta hoće i onda lutaju u potrazi za izmaštanom savšenom ženom.

Muškarac koji stvarno zna šta hoće, koji ima jasan pravac u životu i kad omaši, kad pogrešno izabere, pre ili kasnije, sam sebi prizna da je omašio. On prvo pokuša da reši problem, on ne poleti da ga rešava varanjem. A kad shvati da stvarno ne ide, on ode.

On dovoljno poštuje sebe da bi dozvolio da provede život pored nekog s kim ne može da nađe zajednički jezik. On dovoljno voli sebe da se ne bavi glumom srećne porodice. On poštuje i svoje i njeno vreme i želi oboma da da šansu za sreću s nekim drugim.

I za kraj, ne postoji savršena veza, ne postoji brak bez uspona i padova, bez povremenih trzavica i iskušenja. Ali ono što uspešne veze razlikuje od neuspešnih je način na koji se partneri suočavaju sa izazovima. Najlakši je za sve što ne valja okriviti drugu stranu i onda uvređeno podići nos i krenuti u potragu za nekim boljim. Najlakše je otpisati sopstvenu odgovornost i rešenje krize potražiti u tuđem krevetu.

Bez obzira koliko nam prijalo da se zavaravamo, seks ipak nije lek za svaki problem. Postoje i drugačiji načini da se reše trzavice. Postoje i drugačiji načini da se i sebi i partneru da prostora i oduška.