Naravno da niko od nas nije lud da gubi vreme na nepotrebna administrativna i sl. čekanja, međutim danas govorim o drugoj vrsti nestrpljenja. Onoj vezanoj za ispunjenje naših očekivanja.

Većina bi da im se želje ispune kako ih pomisle. Solidan procenat ljudi čak očekuje da se one ispune i bez njihovog truda i zalaganja. A ako baš moraju da se za nešto i pomuče da to bude samo nužni minimum.

Međutim, u realnom životu to tako ne biva. Iz više razloga.

Ma koliko imali dobru mašineriju hleb ne može da se ispeče za 10 sekundi. Iako su činjenice ovog tipa formalno svima jasne, verujte mi, u praksi nisu.

Druga stvar, svet ne funkcioniše po principu ispunjavanja muzičkih želja. Pa kad nam dune, univerzum i ljudi okolo da se satru da nam to iz momenta namontiraju dok se mi kao nešto malo (možda) trudimo. A onda, kad to željeno dobijemo, desi se počesto da brzo skontamo da to i nije nešto pa se bacimo na novu željicu za odmah.

Nestrpljenje je često vezano ili za to da nam stvari koje želimo i nisu zaista bitne ili su nam bitne iz pogrešnih pobuda.

Kada su ljudi nestrpljivi po pitanju ispunjenja svojih snova onda je veliko pitanje da li su to njihove istinske želje i potrebe. Ili ipak tuđi snovi ili nerealne maštarije. Ne gube ljudi tako lako strpljenje za ono do čega im je STVARNO stalo. Za ono što zaista žele nije im teško ni da se pomuče ni narade, niti se svako malo pitaju – kad će, kad će. Uživaju jer rade ono što vole.

Postoje ljudi koji su konstantno nestrpljivi. Oni, u stvari, imaju poremećaj fokusa pažnje.

A zašto je to tako?

Običnim jezikom rečeno, zato što nisu na vreme naučili da se udubljuju u odnose, zato što sve oko sebe posmatraju vrlo površno. Stvari im se na prvu ili sviđaju ili ne sviđaju a da često ne umeju da obrazlože zašto je to tako.

Oni su, u stvari, „navučeni“ na potrebu za stalnim pozitivnim nadražajem. Oni žive za konstantna dešavanja, za (spektakularne, strava, ludilo) akcije jer im to daje osećaj i svrhe i moći.

Kada čovek nema ništa konkretno što ga stvarno zanima i o čemu želi i ima potrebu da sazna više, da pronikne u dubinu i suštinu, on živi u ubeđenju da ako jednoj stvari posveti iole dužu pažnju nešto bitno (drugde) propušta i otuda nestpljivost.

To je alavost za senzacijama čula.

Zbog nesposobnosti da se za nešto suštinski zainteresuju, da nečemu posvete nepodeljenu pažnju i vreme, ljudi lete okolo da bi to odsustvo emotivne ukorenjenosti pokrili mnoštvom jakih, novih utisaka.

Međutim, ma koliko ispunili vreme raznim (fenomenalnim) dešavanjima oni svejedno pokazuju vrstu neizdrža zbog uverenja da je negde drugde možda ipak bolje nego tu gde su. Da je negde drugde još bolja zabava, da su negde drugde još veće pare u igri, da su negde drugde još bolje ribe u ponudi.

Ljudi koji su permanentno nestrpljivi su u stvari zavisnici od adrenalina. Oni sopstvenu vrednost izjednačavaju sa sposobnošću da sebi obezbede nove doze uzbuđenja.

A zapravo to su ljudi koji nisu sposobni da žive u sadašnjosti, koji su opsednuti onim – šta dalje, gde dalje. Koji SVE izgustiraju brzo i lako. Za koje niko i ništa nema stvarnu vrednost osim te početne senzacije, posle koje sav interes nestaje a pažnja se odmah seli na nova dešavanja i nove ljude.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com