I muškarci, naravno, imaju intuiciju ali su oni mnogo skloniji tome da se u svojim razmišljanjima vode samo razumom i logikom. Skoro da su izdresirani da obezvrede i omalovaže sve što dolazi u okviru emotivnog. Ma bre oni su muškarci, neće k’o neke pičkice tu da se bave osećanjima. Jaka stvar.

Sem toga, za muškarce je mnogo pogubnije uopšte i pomisliti da ih partnerka vara. To je nešto poput neoborivog dokaza da ne vrede. To ni jedan neće raditi sebi bez preke nužde.

Dakle, kod muškaraca su u igri dokazi. (Konkretni ili insinuacije, to je već nešto drugo.) Oni definitivno nisu raspoloženi da promišljaju i tumače ponašanje žena. Da li iko može da zamisli dva muškarca koji časkaju a jedan od njih kaže da intuitivno oseća da partnerka ima nekog sa strane. Koji Balkanac će s takvom pričom izaći pred druga, bojim se ni jedan. Pa još da ga posle celo drušvo zajebava da je hipotetički rogonja.

Muškarci se, ako im se nešto učini baš sumnjivim, pozabave prikupljanjem činjenica. Na razne načine. Pa i po sistemu informacije iz druge, pete, osme ruke.

(Naravno, kao i kod žena, postoji kategorija patološki ljubomornih muškaraca koji i to što žena recimo obrati pažnju na lika u Tv emisiji doživljavaju kao prevaru ali to je već posebna priča).

Inače, sama prevara je za većinu muškaraca neoprostiva. Žena se iz momenta deklariše kao drolja nezasita, kurva i sponzoruša jadna. U boljem slučaju kao nezahvalna kučka kojoj nikad dovoljno novca i poklona. To je skoro automatska reakcija zato što je nepojmljivo i pomisliti da u vezi ponašanja muškarca postoji nešto što je ženu navelo da ljubav ili seks traži drugde. Nikako.

Opet, to je sasvim očekivano i u vrsti genetike jačeg pola. Muškarac bitno drugačije reaguje na to da žena s kojom je misli da drugi može da joj da više i bolje. Suočiti se s tim da on nije dovoljan ili dovoljno dobar je grozan udarac na ego. Otuda je mnogo lakše ženu obeležiti kao isključivog krivca.

Postoji zapravo nešto poput standardizovanog viševekovnog koda u ponašanju. Muškarac kad mu tako dođe ili kad je nezadovoljan partnerkom, on vara i to je prihvatljivo. On na taj način pokazuje svoju veličinu (Eto, hoće ga druge žene, muškarčina, jebač). A u vezi ostaje zbog dece, zapravo komoditeta.

Žena koja je nezadovoljna partnerom pa vara kvalifikuje se uvek kao kurvetina i kučka pokvarena. Ako je on recimo neki alkos, kockar ili siledžija, dakle nedvosmisleno loš, onda je (nategnuto) prihvatljivo da ga ostavi, ali da ga vara, to nikako.

Dvostruki standardi su naš život. To je nešto što je prosto tako i oko čega ne vredi gubiti živce. Ali je u isto vreme glavni razlog zašto sve više žena igra igre. U maniru – vi glumite mačo ludilo i pakujete žene u kalup glupa-služavka-domaćica koja treba da ćuti i trpi, e pa onda šećeri i zaslužujete rogove. I slobodno se i dalje kurčite kako ste moćni.

Nikako ne bih želela da arbitriram ko je u pravu a ko je u krivu, jer u toj priči nema pravih. Svi su krivi. Mi se odavno vrtimo u začaranim krugovima mačističkih predrasuda i vrlo promašenih odgovora na njih.

Naravno da postoje i muškarci koji neće reagovati kao uvređeni mačo balkanikus. Kada prva bura nezadovoljstva i povređenosti splase oni će se zapitati o svojoj ulozi u tome zašto je partnerka poželela drugog. I opet u skladu s tim da li im je i koliko do nje stalo doneti odluku. Da li žele da poprave šta se popraviti može ili će pak nastaviti dalje sami.

Ono što većina i muškaraca i žena odbija da vidi je da u svakom odnosu figurira dvoje.

Ljudi varaju uvek s nekim razlogom. Koliko je on smislen ili ne, na kraju i nije bitno. U celoj priči mnogo bitnije je to kako će se varanje ispratiti. Kakvom reakcijom. Poricanje, momentalno okrivljavanje druge strane, da ne kažem agresija i osvetoljubivost, su standardno pogrešni izbori.

To su izbori koji pokazuju da se reaguje samo besom i mržnjom, da se a priori odbija ikakva lična odgovornost. Da se odbija sopstveni deo krivice. One:

-Da se pogrešno ili brzopleto biralo,

-Da je partner brzo zanemaren ili sve u vezi njega uzelo olako.

-Da su posao i karijera izgurali ljubav i bliskost iz braka.

-Da su deca postala jedini i isključivi fokus. ….

Za svaku igru je potrebno dvoje. I nema napretka dok se to ne shvati. Češće su reprize istog ili sličnih scenarija varanja i izdaja.

Dokle god ljudi sami sebe zavaravaju o vezi u kojoj su i o tome koliko su doprineli da ona ne funkcioniše dobro dotle će lek tražiti drugde ili bežati u uvređenost, ogorčenost ili očajanje. Kako god, ali svejedno, u pogrešne izbore.

Najčešće DA.

Muškarac koji misli (ili umisli) da je zanemaren od strane svoje partnerke kada vidi privlačnu ženu reaguje i te kako. Ako od nje dobije mig da ima prolaz poleteće joj u zagrljaj. Neće razmišljati o tome da li je pametna, da li je promišljena, čime se bavi… On reaguje nagonski. Ona ga pali i to je to. Šansa se ukazala – akcija.

Nezadovoljna žena (s razlogom ili bez njega) kad vidi zgodno muško konstatovaće da je on lep i zgodan ali mu neće poleteti u zagrljaj jer se eto nudio. Ne pale se žene tako. Ona će, ako želi kontakt, dobro osmotriti dotičnog i potruditi se da proceni da li on ima i neke druge kvalitete. Muška lepota mnogim ženama nije posebno bitna, a svakako nije dovoljna.

((Istini za volju postoje žene koje na muškarce gledaju samo kao na priliku da se seksualno isprazne. Kojima je poprilično nebitno s kim će ići u krevet međutim njihov broj nije veliki. A posebno su retke one koje na takav način varaju.))

Žena od muškarca s kojim vara partnera očekuje da bude bolji od njega. Ona želi kvalitet više od onoga što ima. Želi muškarca koji će joj dati ono što njen partner nema ili pak ne želi da da.

Mnogi muškarci odmah pomisle da je to novac, pokloni i provod ali obično je ono što žene traže nešto sasvim drugo: pažnja, šarm, elokvencija, smisao za komunikaciju i humor. U svakom slučaju, žele muškarca pored kojeg će se osećati privlačno i kao žene i kao osobe.

Tu leži suština u razlici u varanju žena i muškaraca.

Muškarac ako reši da nije zadovoljan vezom, ako reši da mu partnerka nije dovoljna, vara najčešće nagonski. Vara kada mu se sklopi prilika ili kada je sam isprovocira. Ne unosi se on posebno u to ko je žena koju vodi u krevet. Najčešće ga to i ne zanima. Bitno mu je da ga ona privlači i uzbuđuje. Zanima ga seks. Priča ga samara. On najčešće želi samo odušak a ne zbližavanje.

Ako do zbližavanja i dođe, ono uglavnom nije plansko. Ono obično usledi donekle slučajno. Okolnosti nameste da mu se sem izgleda na ženi dopadne još nešto od onoga što ona nudi. Ponekad je to seks paket a ponekad to osećaj prijatnosti ili moći koji ima u njenom društvu.

Muškarci se lepe za žene s kojima imaju sjajan seks i u čijem se društvu osećaju posebnim i značajnim.

Žene žele to isto, samo je način kako će do tog osećaja doći nešto drugačiji.

Razočarana žena neće poleteti u zagrljaj lepotanu ako je to jedino što ima da ponudi. Žena ne želi na grbači nezrelog tipa ili ego manijaka u pakovanju famoznog baje. Žena ne želi bilo koga ko nju eto hoće. Ona ne želi reprizu veze u kojoj je samo s drugim modelom muškarca.

Čak i u slučaju da želi samo avanturu, obično će dovoljno pažljivo birati jer ne želi da još više iskomplikuje svoj već dovoljno komplikovan život. Čak i seksualno uskraćene žene neće tek tako bilo kome poleteti u zagrljaj.

U varanju žena ima više promišljenosti. Ali i više želje i potrebe za bliskošću. Žena u drugom muškarcu traži ono za šta je uskraćena, ono što joj u vezi fali. Uglavnom je to pažnja i naklonost.

Znam da bi sad neko mogao da prigovori a šta je sa onim lukavim lažljivim kučkama koje varaju naveliko i to uvek s jasnim ciljem da se dobro ovajde. Da, ima takvih žena, kao što ima i muškaraca koje će bajke napričati samo da pojebu a onda dotičnu momentalno odjebati.

No, to su već kategorije ljudi koji žive za manipulaciju. To je posebna fela onih koji i u domenu ličnih odnosa ne biraju sredstva da ostvare ono što su naumili. Nešto mi se ne mili na njih da trošim reči.

Da rezimiram, ama baš svaki čovek na ovoj planeti želi jednu te istu stvar. Da se u nečijem prisustvu oseća uvaženo, prihvaćeno i voljeno.

Međutim, u traganju za ljubavlju većina ljudi zaboravlja sledeće – da bi ono bilo uspešno nužno je pre svega uvažavati, prihvatati i voleti sebe.

Kad volimo sebe mnogo nam je jasnije i koga tražimo i šta želimo od veze i ljubavi. Tada je šansa da nađemo pravog ili pravu mnogo veća. Tada u partneru ne vidimo ni bajku, ni slamku spasa, ni iluziju bogatog života… Tada vidimo nekog s kim nam je udvoje lepo i s kim smo zajedno još bolji i jači. Tada vidimo nekog ko nas podržava i podstiče, ko nam je u problemu podrška i oslonac.

Tada se ne bavimo varanjem. Ne gubimo vreme na pogrešne ljude i ne glumimo srećne veze. Ne mirimo se tugaljivo s odnosom u kom smo tražeći u varanju kompenzaciju za ono što nam nedostaje. Naprosto, više cenimo sebe da bi olako pristajali na loše kompromise.