Ko je u doba korone glavni igrač?
Kad dođu krizna vremena na svetlost dana isplivaju neke činjenice koje ljudi inače vrlo lako zaborave. Kad nam se desi vreme gde novac ne igra glavnu ulogu ostanemo suočeni s istinama na koje inače radije zatvaramo oči. Jbg nisu dovoljno kul.
Ko je u doba korone glavni igrač?
SELJAK
Neko bi mogao da priupita – da se niste vi gospođo malo zbunili, da nije ipak na prvom mestu lekar.
Pa da pojasnim.
Seljak je UVEK na prvom mestu. Bez njega nema hrane a bez nje nema NIČEG. Apsolutno ničeg.
Samo tu ima jedna caka – seljaku, prodavačici u radnji il’ pekari ne trebaju ni menadžeri ni marketing strategije. (Za hleb reklama ne treba).
Što je stvar od krucijalnijeg značaja to se o njoj manje priča.
Bombardovani reklamama za gluposti i trovani kojekakvim masthevovima koji služe uglavnom za pokazvanje moći, lako previđamo suštinske stvari. I ne samo to, opijeni šarenim lažama influenser tipa pljujemo po onima kojima opstanak dugujemo jer se ne uklapaju u namontiranu fotošopiranu sliku sveta.
Živimo u vreme u kome je sporedno i manje bitno, postalo glavno.
Ko su u doba korone važni igrači?
Majstori, mehaničari, vozači i svi oni nazovi OBIČNI RADNICI koji nam omogućavaju da funkcionišemo bez problema. (Kad nestane struje, ili je havarija s vodom, ko se kao bog gleda?)
Lekari, sestre, farmaceuti – da ne crtam zašto.
Da i cigići (od milošte) iz gradske čistoće – i opet da ne objašnjavam zašto.
Kad zagusti, treba nam hleba, mesa, povrća a ne veštački nokti i japansko iscrtavanje obrva ili put na Karibe i VIP loža na utakmici sezone.
Kad zagusti treba nam lekar a ne maneken, treba nam pumpadžija a ne pevač.
Kad zagusti u vodu padaju popularni fakulteti menadžer tipa i fensi zanimanja.
Kad zagusti onda se setimo ko je na vrhu lestvice života. Od koga zavisi opstanak.
A možda krizna vremena zato i postoje, kad zaboravimo se podsetimo. Prvo život, pa onda zabava.
Ako se stvari okrenu ume i život da se izokrene.
Tačno i s merom
Hvala, trudim se…