Kako postaviti granice?

fence-posts-2331414_960_720

Kako postaviti granice? To me često pitaju. Ne ide lako, ali kad krene, svane vam.

Kada mi postave neprimereno pitanje – nasmešim se i kažem neku ortodoksnu glupost tipa – uh što zanimljiva ona bandera tamo, ili u boljem slučaju – lep dan danas. Kada sam baš milostivo raspoložena automatski prebacim loptu i isto pitanje vratim postavljaču.

Za iole pametnu osobu je to dovoljno, bar u smislu da zašnira i da zapamti da više ne gura svoj nos gde ne treba. Neki se uvrede i isti dignu u nebesa što je takođe super ishod jer suština jeste da me ostave na miru sa propitivanjem o stvarima koje ih se ne tiču.

Najelegantniji način da se zapuše usta dežurnim radoznalcima je štosiranje s elementima (srpski rečeno) podjebavanja.

One koji nisu verbalno vešti ili skloni brzom smišljanju šala ne savetujem laži već da spremno izrecituju nešto što zovem – dosadna istina.

Ako se neko zanima, recimo, za vašu decu i zapitkuje kako bi dobio materijal za olajavanje okolo najbolje su bezlične a istinite rečenice tipa – oko dece puno obaveza. Potom kez od uveta oko uveta, i to je to. Ako vam je teško da se zadržite na jednoj rečenici pitajte odmah – a kako tvoja deca. A tu će već uslediti hvalospevi kako je sve bajno i sjajno.

((Često ljudima kažem da unapred smisle i imaju u pripravnosti par standardnih rečenica za otkačinjanje patološki radoznalih. Tako neće biti pod presijom da ih na licu mesta smišljaju.))

Ako vas pitaju za vezu ili kako ide s (novim) dečkom, savetujem ili gorepomenuto štosiranje ili rečenice tipa – cveta sveće i cvrkuću ptičice ili kontra pitanje – a šta ima kod tebe, kad ćeš TI da se usrećiš. Sve to naravno s blaženim osmehom na licu.

Faca – malo-pre-sam-pala-s-Marsa je uvek vrlo poželjan faktor u priči. Ako se drugi prave ludi i nevešti a što ne bismo i mi.

Ono što definitvno valja zapamtiti – nikada se ne raspravljate s nametljivim ljudima.

Sad se vi možda pitate – a zašto im ne treba reći da je njihovo njuškanje nekulturno?

Zato što će vam još više podići pritisak. Ne samo da se neće izviniti zbog svoje nasrtljivosti već će vas dodatno napraviti i ludim i glupim i bezobraznim. Optužiće vas kako ste: nadrndani, sitničavi, agresivni, kako od muve pravite slona, kako umišljate i kako se s vama ne može normalno razgovarati. Na kraju će odglumiti povređenost i pobednički odmarširati dok ćete vi cepteti od besa ili kinjiti sebe što vas je ta persona ponovo navukla na tanak led.

Neki ljudi mi kažu da oni žele da drugoj strani nedvosmisleno predoče istinu.

A ja onda postavim pitanje – a kad je to zaludne smarače ili manipulante istina interesovala i kad su oni nju spremni da prihvate i uvaže?!

Možete vi njima savršeno razložno objasniti šta nije u redu i krajnje kulturno ih zamoliti da vam se ne mešaju u život a oni će (u najboljem slučaju) reći ok ali će za dva sata ili dva dana ponovo uraditi po svom.

Traženje pravde i uvažavanje i postavljanje granica su BITNO RAZLIČITE STVARI.

Poenta granica je da nametljivci dobiju kratku i jasnu poruku šta je neprihvatljivo ponašanje. Očekivati istinsko poštovanje – to je već sasvim druga priča koja je često u domenu bajke.

Zanemarljivo mali broj ljudi ne razume koncept neprimerenih i glupih pitanja. Većina GLUMI da ne razume.

Tužna je istina da veliki procenat ljudi na našim prostorima interes za druge pokazuje samo zarad dobijanja materijala za ogovaranje. Osnovna razlika među njima je u tome što neki taj svoj poriv umeju da obuzdaju a drugi ne.

Međutim, kako god se uzme stvar na koju treba samog sebe s vremena na vreme podsećati je da nikom nismo dužni bilo šta da objašnjavamo, niti za bilo šta da se pravdamo. A posebno ne ljudima kojima je moždana vibracija naštimana na – hranim se tuđim problemima ili zavidim po kućama.

-*-

Ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savet, ako vas muče neka ljubavna ili životna pitanja, pišite ili zakažite online konsultacije. Tu sam za vas. nadastep@gmail.com

Ostavite odgovor